Neka deca leti ne jedu sladoled. Ni lubenicu. Voće im mama daje viljuščicom iako imaju već šest godina. Neka deca u parku sede na klupi. Ne mogu u pesak, mama ne dozvoljava, a ne mogu ni na tobogan. Po kiši ne izlaze napolje, a o šljapkanju po baricama mogu samo da sanjaju.
Njihove mame strepe da će oni isflekati, pocepati, ukvasiti ili na bilo koji drugi način oštetiti novu haljinicu, skupe bermude ili one lepe patike koje im je kupio ujak. Oni zavide drugoj deci, a neke majke zavide njihovim majkama jer su uvek besprekorno čista i doterana.
Deca ne mare za krpice
– Ako treba da birate između sreće svog deteta i pohvala na račun njegove odeće, ne bi trebalo da imate dilemu. Osmeh koji blista s lica umazanog sladoledom trebalo bi da vam bude važniji od bilo čega – poručuju škotski pedijatri i psiholozi.
Oni smatraju da dete ne treba opterećivati garderobom, posebno ne njenom cenom, ni besprekornom higijenom. Dete treba da bude dete, nezainteresovano za materijalne stvari. Ono mora da oseti razne ukuse, da doživi pad, da odere kolena i pocepa nogavice, da isprlja ruke blatom i da uživa u zvuku vode koja mu šljapka pod nogama.
Za park samo stara garderoba
– Nijedno dete neće namerno pocepati i uflekati odeću, ali to može da se desi čak i ako ga stalno opominjete. Ono nije lutka iz izloga, niti garderoba može da ga usreći. Dete u kući i u parku treba da bude u jednostavnoj, udobnoj odeći koja se lako pere, a po potrebi i iskuvava u veš-mašini. Podrazumeva se da ona ne treba da bude skupa, jer vam onda neće teško pasti nijedna fleka i nijedna poderotina – savetuju škotski naučnici.
Pustite decu da se penju, da skaču i da trče, da se igraju u pesku, da sama jedu sladoled i špagete u paradajz sosu, da slikaju temperama, da se prljaju i da se normalno razvijaju. To su čari detinjstva.
Foto: Pixabay
