Ima dece koju sve plaši, dece koja ne vole iznenađenja, čak ni ona lepa, dece koja plaču zbog tuđe tuge, nevolje, bolesti i siromaštva, dece koja pate zbog povređenog psa i tužne pesmice, dece čije su duše toliko tanane i osetljive da poželite da ih zauvek štitite od svakog negativnog uticaja. Ako i vi imate jednu ovakvu "svilenu bubicu", pomozite joj da tokom odrastanja ublaži svoju hipersenzitivnost, jer s tim nije lako živeti.
Najlakše je reći detetu "Moraš da očvrsneš!", "Pusti, to je samo pas!" , "Dečaci ne plaču!", ali time ćete ga samo povrediti. Daleko je važnije da vi, kao roditelj, prepoznate njegova osećanja, pomognete mu da vremenom prihvati sebe i da nauči kako da ide kroz život sa tako izraženom emotivnom stranom.
Ono je samo jedno od 15 do 20 odsto dece rođene sa povišenom senzitivnošću pa će zbog toga sve doživljavati daleko intenzivnije od svojih vršnjaka. Tugovaće snažnije, ali će se zato radovati iskrenije.
Kako funkcionišu hipersenzitivna deca?
Prema objašnjenju stručnjaka, kod ove dece aktivnija je desna strana mozga koja vlada emocijama, što ih čini osetljivijim. Dok su mali, oni ne vole promene već rutinu i loše reaguju na prekomerne stimulanse iz okoline.
Kad napune godinu dana hipersenzitivna deca postaju osetljvija na zvuke i jaku svetlost, jer im iritiraju čula, teže se privikavaju na nove ukuse, promene temperature i atmosferskih prilika, okruženje...
Veliku pažnju pridaju detaljima, uspostavljaju vizuelni kontakt pre nego ostali i sa pažnjom prate sve pokrete i promene koje se dešavaju u prostoru oko njih.
U početku, u najranijim danima, bitno je da dete ne izlažete naglim promenama svetlosti u prostoru, jakim zvucima i da tihim i umirujućim glasom komunicirate s njim. Takođe, valjalo bi i da mu ograničite broj igračaka.
Možda će u početku imati poteškoća oko boravka u većim grupama, sa nepoznatim osobama, pa ga ne izlažite tome i trudite se da mu stvorite prijatno, poznato okruženje sa ograničenim brojem novih lica. Veoma je važno da što ranije uspostavite rutinu, posebno kada je spavanje u pitanju, ali ga svakodnevno vodite u šetnje, kako bi postepeno počelo da se privikava na spoljašnji svet.
Emotivna deca prepoznaju emocije roditelja
Hipersenzibilne bebe bez greške prepoznaju emocije roditelja pa bi valjalo da pred njom budete opušteni, smireni i nasmejani. U suprotnom, beba će plakati svaki put kad ste vi nervozni i napeti. Na bebu prenosite samo pozitivne vibracije i emocije.
Tokom odrastanja nećete uvek moći da zaštitite "svilenu bubicu" od sveta i stvari koje dešavaju oko nje, odnosno, nećete moći da utičete na to kako će dete reagovari na događaje iz okoline. Zato je važno da ga naučite kako da se nosi sa lošim emocijama, šta su prihvatljive reakcije, kako da ne pokazuje svuda i svima kako se oseća jer je svet složen sistem sa malim brojem tako osetljive dece i ljudi.
Nemojte ga suviše štititi, jer će mu to doneti samo štetu, ali mu zato pomozite da izgradi sopstvene odbrambene mehanizme. Njemu će uvek prijati malo izolovanosti i tražiće vreme samo za sebe i svoja interesovanja koja će najlakše otkriti uz vašu pomoć i usmeravanje. Nemojte ga forsirati da druži s vršnjacima više no što želi, da bude komunikativnije i otvorenije nego što jeste. Takva deca nisu preosetljiva po svom izboru več je to biološko nasleđe.
Hipersenzitivna deca traže podršku
Naučite ga da ima mere u brizi za druge i da svoje potrebe i emocije ne stavlja u drugi plan, a najvažnije od svega je da uvek budete tu da ga saslušate i da razgovarate s njim kad god ste mu potrebni. Hipersenzitivna deca često tražite savet, mišljenje i podršku roditelja jer će u suprotnom patiti, a to ne želite. Nisu oni razmaženi, već nežni.
I ne zaboravite... Samo uz vašu pomoć "svilena bubica" može da postane veliki, lepi, srećni leptir.
foto: StockSnap-pixabay, vitolda-klein-unsplash,markzfilter-pixabay
