U moru roditeljskih strahova, a ima ih i-ha-ha, jedan je, kažu oni koji su prošli kroz to, nepravedno zapostavljen – gubljenje deteta na javnom mestu. Sekund nepažnje, taman onoliko koliko vam je potrebno da iz torbe izvadite mobilni telefon ili vlažne maramice, dovoljan je da izgubite dete iz vida i da se susretnete s najsnažnijim napadom panike na svetu. „Da li je istrčalo na ulicu“, „Da li ga je neko oteo“, „Da li se stropoštalo niz stepenište“...
Loša vest glasi: Deca se gube svakodnevno. Dobra vest glasi: Većinu dece roditelji nađu pre nego što ona shvate da su se izgubila. Ako se dete izgubilo u parku ili na igralištu, računajte da ćete ga brže naći jer se nalazi u okruženju drugih roditelja koji su, motreći na svoju decu, verovatno videli gde je otišlo vaše. Nažalost, to ne važi za velike supermarkete i tržne centre gde čitave porodice provode sve više vremena. Ovaj problem najizraženiji je tokom jeseni i zime, kad se traži zabava u zatvorenom i toplom prostoru, pa bi valjalo da znate šta treba a šta ne treba činiti ako vam se dete zagubi.
Najvažnije je da ostanete pribrani i da ne paničite, jer dete, naročito ako je malo, verovatno nije daleko odmaklo. Pozovete ga po imenu, pitajte ljude koji prolaze pored vas da li su videli mališana koji luta sam, opišite ga, ali ne gubite vreme. Ukoliko ste došli sa još nekim, razdvojite se i tražite odvojeno, a ako potraga ne urodi plodom za pet minuta, tražite da se preko razglasa objavi da vam je dete nestalo.
Ukoliko objekat ima obezbeđenje, a sva imaju ih skoro svi, pokažite im sliku i upoznajte ih sa pojedinostima – kada je dete nestalo, gde ste se nalazili, opišite kako izgleda i šta ima na sebi. Ne zaboravite najkarakterističnije detalje.
U međuvremenu nastavite potragu trudeći se da razmišljate kao vaš mališan – idite na mesta koja on najviše voli. U supermarketu su to najverovatnije rafovi sa slatkišima, a u tržnim centrima radnje i štandovi sa igračkama, punktovi sa animatorima i programom namenjenom mališanima. Neće škoditi i da s vremena na vreme čučnete, kako biste u moru ljudi, s adekvatne visine, ugledali vaše dete.
Kada ga nađete, a naći ćete ga, ne vičite na njega, ne histerišite i ne udarajte ga. Prvo se smirite, pa smirite njega, ukoliko je uplašeno, a zatim mu biranim rečima, primerenim uzrastu, objasnite koliko vas je uplašilo.
A da biste sebe poštedeli jednog nervnog sloma i skraćivanja života za pet godina, setite se izreke naših baka i prabaka „Lakše je sačuvati džak buva nego malo dete“, pa poradite na merama prevencije. Ako izuzmemo ono osnovno pravilo – ne dopustite da se udaljava od vas - sledite sledeća:
1. Deci oblačite odeću upadljivih boja i desena.
2. Naučite ih da ne kreću nikuda sa nepoznatim ljudima.
3. Naučite ih da prepoznaju uniformisana lica i da se njima obrate za pomoć.
4. Ako u blizini nema čuvara, naučite ih da uđu u prvu radnju i da traže pomoć od prodavačice
5. Odredite mesta na kojima treba da se čekate ukoliko se razdvojite.
Neki od ovih saveta su, naravno, neprimenjivi ukoliko imate sasvim malu decu, koja se i najčešće gube, pa njih ne treba ispuštati iz vida ni na sekund. Ona će biti najsigurnija u kolicima ili na povocu za decu.
Foto: dreamstime_m_149067294-KG, dreamstime_m_101952241-Tatsiana-Valchanina
