Sećate li se onih izreka koje su vam u vreme kad ste imali bebu podizale kosu na glavi – „Malo dete, mala briga“ i „Dok su mali jedu belu džigericu, kad porastu, jedu crnu džigericu“?
Tada ste zbog grčeva, nespavanja, nicanja zubića i prvih koraka mislili da ne postoji ništa teže, a onda ste se suočili sa definicijom tvrdoglavosti oličenom u vašem dvogodišnjem ili trogodišnjem čedu.
Za početak da vas utešimo – i ovo će proći pa ćete i za ovim periodom žaliti za koju godinu. Ako vam to nije donelo olakšanje, onda imajte na umu da samo od vas zavisi ko će iz te bitke između vas i vašeg tvrdoglavog deteta izaći kao pobednik.
Detetu je teže nego vama jer je frustrirano raznim ograničenjima koja postoje oko njega. Njemu „rasprava“, uporno ponavljanje reči ne, durenje i teranje inata služi za uspostavljanje kontrole nad nečim ili nekim, a to su to roditelji, bake, deke, vaspitačice...
Da biste makar malo ublažili problem i privoleli tvrdoglavo dete na saradnju, ne počinjite svaku rečenicu sa ne kao što obično radite. Priznajte koliko ste puta samo danas izgovorili „Ne trči“, „Ne ulazi u baru“, „Ne pipaj taj prljav sneg“, a onda se zapitajte od koga je vaše dete čulo da u svaku rečenicu ubaci ne.
Ubuduće govorite detetu šta da uradi, a ne šta da ne radi. Na primer, umesto „Ne trči“, recite „Hajde da hodamo polako“, pa će vremenom i ono promeniti način komunikacije.
Takođe, valjalo bi da znate i da se tvrdoglavost najpre rađa kod dece koja rastu uz veoma stroge roditelje. Ona naprosto imaju jaču želju i potrebu za teranjem inata jer niko ne voli da živi pod stalnim zabranama, ucenama i prisilama koje ga teraju da se oseća bespomoćno. Znate, deca roditelja koji galame, prete kaznama i kažnjavaju bivaju poslušna samo zbog straha, a deca kojoj je objašnjeno zašto nešto treba da urade i zašto nešto ne smeju da urade slušaju zato što veruju roditeljima.
Foto: dreamstime_xxl_123218067-fizkes
