Iako će se većina roditelja složiti s tvrdnjom da parkova, igrališta i terena za decu nikad nije ni dovoljno, a kamoli previše, ne može da se prenebregne činjenica da na svim ovim mestima mališana ima mnogo manje nego u tržnim centrima. Niske temperature i sneg nisu izum 21. veka, a samim tim ni opravdanje za seljakanje dece iz jednog u drugi zatvoren prostor. I što je najgore, slika se neće mnogo promeniti ni kad grane proleće, a posebno ne tokom leta, kad „upeče zvezda“.
Sa otvaranjem prvih tržnih centara do nas su stigle i neke navike sa zapada kojima smo se do tada iščuđavali i rugali. Porodica se potrpa u auto, odveze se do velikog parkinga, ostavi jakne u gepeku i provede čitav dan šetajući od radnje do radnje. Pred kraj izlaska se svrati do supermarketa, a onda se zaputi na ručak ili na večeru u neki od fast-fud restorana. Deca umorna od štrapaciranja zadremaju još u kolima, pa ih mame i tate onako sanjive samo prenesu do kreveta. I tako iz vikenda u vikend, a ako se ima para, onda i češće.
Umesto po parku dvogodišnjaci i trogodišnjaci trotinete i rolere voze po nepreglednim hodnicima šoping centara, a uzbuđenje dostiže vrhunac kad sretnu drugare iz vrtića ili iz zgrade, jer se čitave porodice danas druže u carstvima trgovine. Možda bi to čak i bilo razumljivo ako se u obzir uzme dramatična zagađenost vazduha, kakva je beležena ove zime po Srbiji, da ti isti roditelji tu istu decu, koju sklanjaju od mešavine teških metala, dima, čađi, prašine i kiseline, ne uvode u pušačke kafiće.
Iako je pravo svakod roditelja da sam procenjuje šta je za njegovo dete najbolje, izvesno je da to nisu mesta za malu decu, posebno sada u sezoni virusa gripa. Ali, ako i to stavimo na stranu, jer grip dete može da dobije i u vrtiću, od roditelja ili braće i sestara koji idu u školu, dolazimo do bezbednosti svih posetilaca tržnih centara. Dete na trotinetu ili ono koje se trka sa drugarom kroz hodnike šoping-mola ne obraća pažnju na druge, pa su naletanja na izloge, fotelje i sudari sa ostalim kupcima neizbežni.
.png)
– Umalo prošlog vikenda ne padoh na devojčicu koja mi je „uletela“ u noge. Više sam se uplašila za nju nego za sebe iako je prelom poslednje što mi treba u mojim godinama. Nije dete krivo, ne razumem te roditelje. Stoje i ćaskaju s prijateljima, a jadno dete, puno energije, trči ko bez glave. Došlo mi je da im kažem da bi im bilo bolje da ga izvedu u park, da ga prošetaju kraj reke ili po zoološkom vrtu. I njima bi prijalo. Tol’ka deca preživeše i sneg i sunce bez tržnih centara, al’ ćemo ove najmlađe skroz da upropastimo. Neće znati da hodaju po travi – poručila je mladim roditeljima Vida Đ. (66) iz Beograda.
Šta mislite? Da li je ova baka u pravu?
Foto:sleepingshouldbeeasy.com, shoresandislands.com, algoafm.co.za, humanrights.gov.au
