Do šestog meseca većina dece nema upadljive reakcije na drugu decu, pa su i njihove interakcije veoma skromne. Malci vole kada ih druga, starija deca zabavljaju i kada se trude oko njih, ali to ne znači da su sposobna da se igraju sa njima, jer to je proces koji se uči. Možda će vaše dete već sa godinu dana poželeti da da vršnjaku igračku, a možda će poželeti i da mu otme njegovu, ne mareći za burnu reakciju koju je izazvalo, pa bi valjalo da se naoružate strpljenjem dok ne počne da se socijalizuje.
Konflikti među decom najčešće izbijaju zbog igračaka i zbog različitih viđenja pravila igre, a gde su konflikti, tu su i burne reakcije, plakanje, vikanje, pa i tuča. Kako se to kod male dece brzo završava čim se odrasla osoba uključi u rešavanje problema, svaku takvu priliku treba iskoristiti da mu se predoči da je najlepše igrati se u dvoje. Naravno da ga tako nećete preko noći, a najčešće ni do četvrte godine, naučiti da sve treba da dali, ali ne znači da ne treba da im ponavljate da sa vršnjacima može da se igra samo po pravilima koja će sve zadovoljiti.
Da biste u tome uspeli, koristite pozitivne podsticaje, a ne prinudu. Nikad mu ne oduzimajte omiljenu igračku da biste je dali drugom detetu, nikad mu pred drugima ne govorite da je sebično i samoživo, da je loš drug/arica, da se niko neće igrati s njim. Sve ovo je kontraproduktivno, za razliku od pohvala koje treba da uputite detetu svaki put kad svojevoljno poželi da podeli nešto sa drugima. Dok dete malo ne poraste, dok ne napuni barem četiri godine, i dok ne počne da prihvata društvene norme koje važe među odraslima, podstičite ga na igre koje ne podrazumevaju davanje.
Za to su idealni igranje fudbala i dobacivanje, jer lopta nije za jednog igrača, građenje kula i kućica od kockica, pošto četiri ruke brže rade, „kuvanje“ ručka, „lečenje“ lutke i sve aktivnosti na otvorenom, od klackanja do spuštanja niz tobogan, pravljenja sneška belića..
Nažalost, i ove igre često stavljaju dečja osećanja na test, pa će vaša intervencija biti neophodna. Dovoljno je da drugo dete jače šutira, brže slaže kocke i da se spretnije penje uz merdevine tobogana da vaš mališan poželi da odustane i da pokvari igru. Ne brinite ni zbog toga, naučiće vremenom.
Važno je samo da ne tolerišete napade besa, bacanje igračaka, guranje ili vređanje druge dece. Prekinite igru, udaljite ga, pružite mu priliku da se smiri pa mu strpljivo predočite pravila. Objasnite mu da ne može i ne mora u svemu da bude najbolje, da će vremenom naučiti i da dotle treba da neguje drugarstvo. Ono će brzo naučiti da, ako želi da se igra s drugima, mora da bude fleksibilno i prilagodljivo. Najvažnije je da ga ne kažnjavate i da ga ne izopštavate iz društva jer tako neće moći da nauči šta je poželjno ponašanje, ali će zato o sebi formirati lošu sliku koju će kasnije teško odbaciti.
Foto: fitbartoszyce.pl, walmart.com, ywcabillings.org
