Današnja deca su, veruje se, sve pametnija i naprednija, ali ne toliko da bi samo sa tri, četiri godine umela da „mažu i lažu“. Do tog uzrasta ona, ma kako bistra bila, nisu u stanju da naprave jasnu razliku između stvarnosti i fantazije, istine i laganja, pa ni roditelji ne mogu da razluče da li ih deca prave ludima kada se ubeđuju oko nečega očiglednog ili zaista veruju u ono što tvrde.
Ne treba oko toga da lupate glavu, savetuju dečji psiholozi koji objašnjavaju zašto mala deca imaju iskrivljenu sliku o stvarnosti i na prvo mesto razloga stavljaju aktivnu maštu. Zbog snažnog uticaja crtaća, slikovnica, bajki koje im roditelji čitaju i raznih TV sadržaja kojima su izložena, deca zamišljaju razne stvari kojih u stvarnosti nema. Njihova mašta je snažna, zamišljene slike i događaji tako stvarni da ona zaista veruju u sve to i žele druge da uvere u svoju „istinu“.
Mala deca su zaboravna pre nego lažljiva
Deca nisu zaboravna kao bake i deke zbog godina i propadanja neurona, već zbog činjenice da se u njihovim malim životima dešava mnogo toga i sve im je novo, zanimljivo i uzbudljivo.
– Kad vam dete sledeći put dok ga grdite kaže da nije ono ižvrljalo zid flomasterima, a vi znate da jeste, nemojte da budete prestrogi jer vas ono ne laže, samo je zaboravilo da je to učinilo jer mu je to nebitno. To, naravno, ne važi za stariju decu u istoj situaciji, ona sigurno ne govore istinu – tvrde psiholozi.
.jpg)
Mala deca „pate“ od anđeoskog sindroma koji, ne plašite se, nije nikakva bolest ni poremećaj, i koji se prepoznaje po onom njihovom čuvenom umiljatom pogledu uz upadljivo treptanje koje govori „Ja sam mali mamin i tatin anđeo“.
– Anđelak je prosuo mleko i zna da će mama i tata zbog toga gunđati pa stvar rešava tako što se pravi da se ništa nije desilo. I to nije laž već potreba da se ne razočaraju roditelji, a to, ako se ne ponavlja, ume da bude i slatko – kažu psiholozi i savetuju da dete u takvim situacijama ne grdite.
Grdnja u ovom slučaju nije delotvorna
Grdnja, smatraju oni, u tom uzrastu ništa ne rešava pa preporučuju roditeljima da se opuste i uživaju u svim tim neverovatnim pričama kojih će se naslušati. Dečje fantazije su uglavnom bezopasne i deo su normalnog razvoja jer se iza njih ne krije nikakva loša namera, kao što se ni u bajkama koje mu čitate ne krije ništa loše.
– Dovoljno ste odrasli i iskusni da „provalite“ kad dete počne svesno da vas laže. Tada reagujte, a dotle ih nipošto ne grdite i ne kažnjavajte.
Foto: dreamstime_m_109242281-Famveldman, dreamstime_m_112488730-Katarzyna-Bialasiewicz
