Od 1.aprila pa sve do 31.maja traje upis u predškolsko. Veliki korak, pre svih, za sve one mališane, koji ne idu u vrtić, pa će predškolsko za njih biti ulazak u kolektiv i navikavanje na sve ono što on pruža. Šestogodišnjaci su dovoljno veliki da shvate značaj pripreme za polazak u školu i ovo je za njih uglavnom lep period, pun druženja i zabave.
Predškolsko obrazovanje je obavezno
Obavezna četiri sata, počevši od prvog septembra pa narednih devet meseci su besplatna, a po želji deca mogu da produže boravak u vrtiću. Mališani, u zavisnosti od vrtića, dobijaju po koju radnu svesku u kojoj rade zadatke, te su se domaći izdavači knjiga potrudili da izbor bude veliki. Po neka sveska, pribor i bojice koje deca donose od kuće, u dogovoru sa vaspitačima i obavezan ranac za vrtić je zapravo sve ono što im je neophodno.
Neophodna dokumentacija za upis u predškolsko
Za upis u predškolsko neophodni su izvod iz matične knjige rođenih, potvrda o prebivalištu, kao i obrazac za upis uz obavezan lekarski pregled kojim lekar potvrđuje da je dete sposobno da pohađa pripremni školski program.
Rančevi za vrtić su im važni. Neka ih deca sama biraju
Ranac za predškolarca je klasičan vrtić ranac. Dete treba da ponese neophodne stvari poput patofnica i eventuelno presvlake, koja i nije obavezna u tom uzrastu, ali može da zatreba. Sav pribor uglavnom ostaje u vrtiću.
Deca, koja već idu u vrtić, pa će i predškolsko biti samo nastavak vrtićkih dana, nemaju potrebe za novim rancem. Onaj stari je sasvim dovoljan, sve do naredne godine kada se budu spremali za polazak u školu.
Važno je biti đak male škole
Predškolsko često zovu malom školom ili školicom. Deca polaskom postaju važna, pogotovo, ako imaju stariju braću ili sestre, koji imaju svakodnevne obaveze vezane za domaće zadatke. Odjednom i predškolarac mora nešto da čita, crta, boji. Deca zapravo ulaze u jedan svet obaveza, koje su raspoređene za njihov uzrast tako da ih ne remete mnogo u igri, a u isto vreme stvara im dozu odgovornosti prema obavezama koje dobijaju.
Mališan u tom uzrastu uveliko treba da se samostalno oblači, ima higijenske navike, kao i da samostalno namešta svoj krevet i sređuje svoje stvari. Navike, koje deca stiču u porodici jako su važne, tako da izgovori poput “Još je mali”, “Neka, ja ću” i slične kojim se preuzimaju obaveze deteta nisu rešenje i ne donose ništa dobro, osim saznanja deteta da će ih preuzeti neko drugi.
Neka se cela porodica raduje budućem đaku
Odlazak u kupovinu za novu odeću i patike posebno će obradovati decu. Znaće da je celoj porodici važan njihov ulazak u svet obrazovanja, da je i bakama i dekama važno da dete bude srećno i zadovoljno i svi mu čine. Jedni kupuju ranac, drugi pernicu i neophodan pribor. Dete biva nagrađeno samim činom što je stasalo za predškolsko, za koje ga treba pripremiti na vreme. Neophodno je da se mnogo ranije o tome priča u kući, da se prave planovi odlaska u kupovinu stvari za dete, ali i planiraju eventualna porodična putovanja u skladu sa obavezama deteta.
Polaz u vrtić i predškolsko predstavljaju prekretnice, ne samo u životu deteta već cele porodice. Navike se menjaju, kao i obaveze svih članova. Život svih ukućana dobija dozu ozbiljnosti jer od roditelja i njihovog odnosa prema maloj i velikoj školi u velikoj meri zavisi i odnos budućeg malog i velikog đaka prema školskim obavezama.
Kada je učenje i čitanje nešto što se podrazumeva i prihvata, bez stvaranja tenzije, onda su i deca opuštena. Ukoliko roditelji počinju da budu nervozni, deca to osete, a to je ono što im najmanje treba u periodu obrazovanja, koje je, pre svega lepo, zanimljivo, ali i odgovorno jer zapravo, nije mu cilj samo da edukuje jednog zubara, veterinara, stolara ili policajca, već da, zajedno sa porodicom stvori dobrog, odgovornog čoveka, koji ima empatiju prema drugim ljudima i neguje vrednosti neophodne za jedno zdravo društvo.
foto:white77-pixabay,sigmund-unsplash
