Ako i vi spadate u roditelje koji su se nekad zgražavali nad vrištanjem, „bacanjem“, histerisanjem i ostalim demonstracijama besa tuđe dece po prodavnicama, restoranima, igraonicama, igralištima, svadbama i slavama, a sada se i vam to dešava, znajte da ste sami krivi.
Deca histerišu zato što im se može i zato što im je to dozvoljeno. Ne, to ne znači da ste svesno podsticali njihovo neprihvatljivo ponašanje, već da ste na neodgovarajući nači pokušali da ga suzbijete.
Prva pomisao većine ljudi kad vide da nečije dete besni i „treska“ se po tržnom centru svodi se na „Da je moje, slatko bih ga nalupao i to mu se više ne bi ponovilo“ ili „Ženo, što ga ne utišaš, ne smiriš i ne skreneš mu pažnju na nešto drugo“, a oba rešenja su, nažalost, sasvim pogrešna. Umesto batina, s jedne strane, i popustljivosti i utehe, s druge strane, delotvorije je jedno odsečno NE. Zapravo, budimo iskreni, to nikako nije jedno NE, već mnogo ponavljanja ova dva slova i još više doslednosti koja će vam se isplatiti.
Deca besne i histerišu kad im nešto ne dozvoljavate, ne date, kad ga sprečavate da uradi ono što je naumilo ili da ne uradi ono što ste vi naumili. Ovo prvo NE predstavlja jasnu granicu između prihvatljivog i neprihvatljivog ponašanja, između dozvoljenih i nedozvoljenih stvari. Svako zdravo i pravo dete će, na ovaj ili onaj način, pokušati neko jednom, a neko zauvek, da pomeri zacrtanu granicu, a na vama je da ga sprečite u tome i da isterate svoje. Ne zato što ste vi glavni, već zato što je to dobro za njega, naročito ako pokušava da promeni vaše mišljenje plakanjem, vrištanjem, histerijom i svim drugim vidovima izliva besa.
Ovde dolazimo do ključnog NE. Onog koje ćete strpljivo i odlučno da ponovite onoliko puta koliko je potrebno da vas dete čuje i posluša. Najvažnije je da budete dosledni i da nikad, ali baš nikad ne odstupite od onoga što ste rekli, zahtevali, zabranili... Verujemo da to i sami znate, samo vam je teško da se toga pridržavate.
Vaša reakcija nikada ne sme da zavisi od vašeg trenutnog raspoloženja i od toga da li se dete valja po podu lokalne prodavnice, pred poznatom prodavačicom i polusenilnom bakom koja ga i ne primećuje, ili po prepunom tržnom centru gde su sve oči uprte u vas.
Progutajte knedlu, sa njom i ponos, oštro ga opomenite, pa ga pustite ga da se izbesni, pa ga uzmite za ruku i povedite kući. Ne vičite na njega usput, ne rugajte mu se, ne pretite kaznama koje su nerealne, pa zato smislite neku adekvatnu prekršaju i primerenu njegovim godinama.
Kad ga kaznite, budite dosledni. Ne popuštajte i nipošto nemojte da odlažete kažnjavanje jer će dete, ma kako malo bilo, shvatiti da može da se izvuče. Ako se neprimereno ponašanje često ponavlja, naročito na javnim mestima, izbegavajte da ga vodite u prodavnice, šoping centre, igraonice i jasno mu recite zašto ne može sa vama.
Objasnite mu da će sve biti kao pre kada počne da se ponaša primereno i budite dosledni.
U međuvremenu razmislite i o tome da li vaš „besnuljko“ samo pokušava da istera svoje ili se iza takvog ponašanja krije neki dublji problem.
Foto: dailyexpress.com, thesun.co.uk, ADDitudeMagazine
