Koliko puta vam je dete koje sedi za kompjuterom ili ispred televizora na vaše pitanje kada će da sredi sobu i da uči, odgovorilo "Sada ću! Evooo!", a da se nije ni pomaklo? Sva deca to rade ponekad, a neka, ona lenja, to rade svakodnevno, i to im ne treba tolerisati,
Lenjost definitivno nije osobina koju bilo ko voli, ni kod odraslih, ali ni kod dece. Stoga je ovaj problem važno uočiti i iskoreniti na vreme, pre nego što zaista postane ozbiljna smetnja u učenju, radu i kasnijem životu.
Teško je od deteta očekivati određene navike o kojima nije učilo od najbližih. Pokažite mu na sopstvenom primeru koiko su važne radne navike, poštovanje dogovora, ispunjavanje obaveza, a naročito mu stavite do znanja da odrastanjem i sazrevanjem dolaze i određene obaveze koje je važno poštovati i ispunjavati.
Uz to, budite dosledni u onome što govorite i radite. Nemojte pucati iz prazne puške. Ukoliko nekada lenjost tolerišete, a nekada ne, to će im delovati kao prilika koju mogu da koriste jer znaju da ćete u nekom trenutku popustiti. Biće ubeđeni da vaše reči ili pretnje nisu toliko bitne jer ionako na kraju bude onako kako su naumili.
Deca imaju tendenciju da rade onako smatraju da se od njih očekuje, odnosno ono što znaju da će roditelji tolerisati, ili neće toleristi. Ukoliko ih od malena učite da imaju određene obaveze koje moraju da ispune, oni će to poštovati. Neophodno je da od malena znaju da ne može sve biti po njihovom i da u nekim situacijama postoje ograničenja i pravila koja se moraju poštovati.
U procesu učenja i sticanja navika, pomoći će i učenje o odnosu prema novcu. U skladu sa uzrastom, učite ih da stiču radne navike i da ne mogu uvek dobiti sve što požele i da je potrebno zaraditi novac. Na taj način ga učite da razvije poštovanje i prema vama ali i i prema drugim ljudima.
Mnoga deca postanu lenja tako što im roditelji dozvoljavaju da predugo sede ispred računara i televizora, ili im se popušta za ručkom, ili oko kupovine slatkiša. Dakle, neohpodna je disciplina na svim poljima. Nije rešenje naravno ni stavljati zabrane na sve, ali bitno je postaviti granice i pridržavati ih se.
Najlakše je izvikati se na dete koje odbija da ispuni svoje obaveze, reći mu da je lenjo i da je to loše ponašanje. Dete je u takvoj situaciji spremno da prihvati to kao svoju osobnu, kao nešto što ga odlikuje, činjenicu koja je takva i da se malo šta može uraditi da se to izmeni. Iza toga često se krije detetov unutrašnji osećaj da neku obavezu ne može da ispuni, da ne veruje u sebe da može da uspe.
Lenjost može da bude i posledica usamljenosti, odnosno nedovoljno roditeljske pažnje i manjka interesovanja za to kako se dete oseća u određenim situacijama. Nekim roditeljima je važnije da dete u školi, u sportu i dodatnim aktivnostima niže uspehe nego to kako se ono oseća. Ako se detetu učini da njegove potrebe i želje nisu bitne roditeljima, ono će lenjošču pokušati da uspostave ravntežu i navede roditelje da obrati pažnju na njih.
Učinite da se dete oseti korisnim teko što ćete ga ubediti da vam je njegova pomoć neophodna. Svakog dana mu poverite neku od kućnih obaveza - postavljanje i spremanje stola, pranje sudova, sređivanje vlastite sobe, ali počnite i da ga uključujete u odlučivanje o stvarima koje se i njega tiču. Osetiće da je i njegov glas vrednovan, da ima određena prava, a samim tim i obaveze što će ga podstaći da bude vrednije i odgovornije.
foto: guía infantil, laprensa.hn, etapa Infantil, laprensa.hn
