Kada bi mlade majke koje s ponosom ističu da su njihove tromesečne bebe hiperaktivne znale kako izgleda jedan dan sa istinski hiperaktivnim detetom, izvinile bi se svim roditeljima koji dane, mesece i godine provode u ordinacijama dečjih psihijatara i neurologa.
Kada bi ljudi koji su neku decu nazvali nevaspitanom, jer su bila preterano aktivna u neprikladno vreme, na neprikladnom mestu, u neprikladnoj situaciji, znali da su njihovi roditelji skoro pa bespomoćni, izvinili bi se zbog svojih misli i reči.
Hiperaktivnost nije živahnost, ni radoznalost, ni razigranost, ni brbljivost ni nevaspitanje, već poremećaj koji se leči.
Hiperkinetički poremećaj sa poremećajem pažnje (ADHD) javlja se kod pet do 12 odsto dece školskog uzrasta. Stručnjaci to opisuju kao hronični poremećaj koji se javlja u ranom detinjstvu, u trećoj ili četvrtoj godini, tri puta češće kod dečaka nego kod devojčica. Iako je spektar veoma širok, postoje neke odlike hiperaktivnosti koje su karakteristične za većinu dece koja imaju ADHD.
Ne mare za pravila
Ova deca ne mogu da se koncentrišu na rešavanje određenog zadatka tokom dužeg vremenskog perioda i teško se uključuju u aktivnosti koje zahtevaju poštovanje određenih pravila. To su ona deca koja ne mogu mirno da sede za vreme časa, rasejana su i teško kontrolišu nagone, a u ifri ne mogu da dočekaju svoj red.
Ne kontrolišu osećanja
Hiperaktivna deca imaju neuobičajene emocionalne reakcije jer ne mogu da odvoje svoja trenutna osećanja od onoga što vi pokušavate da im objasnite. Ako hiperaktivno dete traži čokoladu, uzalud ćete mu objašnjavati da nemate para, da je kasno i da prodavnice ne rade. Ono će nastaviti da traži ono što hoće u datom trenutku, sa izraženim emocijama. Hiperaktivna deca preterano reaguju na najmanji povod, ali zato mogu da se smire nekoliko minuta nakon snažne emocionalne reakcije i da se ponašaju kao da se ništa nije desilo.
Imaju loš rukopis
Loš rukopis je čest kod hiperaktivne dece iako imaju dobro razvijenu motoriku. Misli su im brže od motoričke radnje, pa često ni sama ne uspevaju da pročitaju ono što su pisala. Zbog toga dobijaju slabije ocene jer nisu svi nastavnici ni obučeni ni prirodno senzibilisani za rad sa ovakvom decom.
Slušaju, ali vas ne čuju
Nemaju sposobnost da saslušaju druge čak i ako im se direktno obraćate. Hiperaktivno dete će vam da vas je čulo, ali neće moći da ponovi ono što ste upravo rekli. Zaboravni su.
Nestrpljiva su
Hiperaktivna deca ne podnose stvari koje se odvijaju sporo, ne mogu mirno da sede, da čitaju tekstove koji su prepuni opisa. Uvek traže nešto što će im intezivno privući pažnju. Iako ih sve interesuje, nisu u stanju da se posvete ničemu što zahteva punu koncentraciju i posvećenost, pa prelaze s jednog zadatka na drugi, s jedne igre na drugu.
Ostavljaju nedovršene domaće i kontrolne zadatke, što se u velikoj meri odražava na njihove ocene.
Ukoliko se ADHD ne leči na odgovarajući način, dete će imati loš uspeh u školi, lošu komunikaciju sa vršnjacima, otežano će uspostavljati odnose s drugima i imaće brojne probleme u ponašanju. Više od 30 odsto dece sa ADHD-om ponavlja razred, 56 odsto zahteva dodatne časove za savladavanje redovnog gradiva, 46 odsto dece biva izbačeno iz škole, a njih 35 odsto napusti školu. Neurolozi takođe navode da je rizik od zloupotrebe psihoaktivnih supstanci dva puta veći u ovoj grupi dece, a znatno je povećan i rizik od povređivanja.
Foto: harianamanah.com, healthyplace.com, mastsavlebeli.ge, parents.com
