Biljana (43) i Milan (42) u braku su 18 godina, imaju dvoje dece, sina Luku (13) i ćerku Minu (11), dobre poslove, mnogo prijatelja i brojnu rodbinu. Biljana i Milan su baš baš porodični ljudi. Bliski su sa braćom i sestrama, sa njenim i njegovim roditeljima, sa bližom i daljom familijom.
Milan je u svojoj firmi zaposlio sestrinog i svastikinog muža i njegovu sestru, a Biljana je, kao vlasnica auto-škole, poklonila besplatnu obuku svakom detetu iz familije kad je napunilo 17 godina, jer su za njih rodbina, kumovi i prijatelji svetinja.
Oni ne propuštaju familijarna okupljanja, ni slavlja ni sahrane, koriste svaku priliku da, i bez povoda, pozovu goste u svoj dom, ali je Biljana nakon Svetog Aranđela odlučila da okrene drugi list.
Dosta joj je svega.
– Uvek spremam slavu tri dana, kad dođem s posla, pa mi je, kako su godine prolazile, to postala rutinska stvar. Ranije smo spremali švedski sto a sad mi je lakše da zavijem i skuvam 100 sarmi, da napravim 10 kila ruske, pet slanih torti, dva-tri rolata, neke slane kuglice i razne salate. Pečenje kupujemo, kao i kolače, pa se oko toga ne mučim, rezervne stolove i stolice na rasklapanje držimo u garaži, servise, a čaše i escajg u šapajzu. Dobro smo organizovani, pare imamo, pa nam dosad nije bio problem da ugostimo po 60-70 ljudi za dva dana koliko slavimo Svetog Aranđela – priča Biljana.
Pomoć joj, kaže, nije bila potrebna ni oko posluživanja, serviranja i pranja sudova, jer se znalo kad ko dolazi, ko u kojoj turi seda za sto, ko stiže s druge slave, samo na čestitanje i kolače, a ko pravo s posla, mrtav gladan.
– Ove godine sam se isterala iz pameti i to zbog dece. Ej, ja koja sam Luku dobila tek posle pet godina braka! Ja koja sam bila u stanju da za svako dete, poznato i nepoznato, dubim na trepavicama samo da ga oraspoložim ili nasmejem, sada pomišljam da prestanem da slavim slavu ili da zovem samo odrasle! Ne mogu ja to više da podnesem – priča Biljana i naglašava da se stidi zbog sopstvenih misli.
Nije se iznervirala ni kada su joj sestrini četvorogodišnji blizanci „uklizali“ u noge dok je nosila dve činije sa vrućom sarmom, ni kad je zatekla šestogodišnje kumče kako penom za brijanje crta cvetiće po ogledalu a zatim ih razmazuje, već kad je u ćošku američkog plakara našla svoju retriverku Zlatu kako se trese od straha i skriva se od raspomamljene dece koja su čitavo veče skakala po njoj.
– Iako sve te ljude koji mi dolaze na slavu neizmerno volim došlo mi je da pitam kako dođosmo do toga da niko ne vodi računa o svojoj deci, kako dođosmo do toga da je normalno jurcati oko stola, zavlačiti se pod njega, vaditi veš iz mašine, papire iz fioka, vući psa za rep i uši...
Setila se Biljana kako Luku i Minu, dok su bili baš mali, nije vodila na porodična slavlja i okupljanja, osim na dečje rođendane, da ne bi smetali. Kad su napunili tri-četiri i naučili da koriste viljušku i nož nije im dozvoljavala da sedaju i ustaju od stola dok ne završe s jelom, da jurcaju po tuđim kućama, a kamo li da preturaju po tuđim stvarima.
– Podrazumevalo se da ili Milan ili ja pazimo na njih, a ne da sedimo, jedemo, pijemo i ćaskamo dok domaćini, koji ne znaju gde će pre, vode računa o našoj deci. A ovo danas niko ni da pogleda šta mu dete radi. Normalno im je da klinci zauzmu pola stola, zaprljaju dva tanjira i pet čaša, pojedu tri zalogaja i izjave da neće više, i da se posle 15 minuta, kad ja postavim za druge goste, vrate tražeći da jedu. A onda od moje rođene sestre sin sklizne na pod, zavuče se pod sto, povuče stolnjak sa sve čašama i flašama – s nevericom priča Biljana.
S Milanom još nije razgovarala na ovu temu, jer ni sama još nije odlučila šta joj je činiti. Da li da otvoreno popriča s rodbinom, kumovima i prijateljima, rizikujući da se naljute, da ukine slavlja u svojoj kući ili da se, što bi deca rekla, iskulira do sledećeg Svetog Aranđela? Sad joj je glavna briga kako da ubedi Zlatu da im gosti neće dolaziti ovih dana i da ne mora da se vraća u plakar.
Šta biste joj vi savetovali?
Foto: acornproduction.ca, natgeo.se, quickenloans.com, telegraph.co.uk, verywell.com, gourmetnews.ch
