Deca su slatke, nežne, neiskvarene dušice koje ne umeju da lažu, a onda, oko treće, četvrte godine, kad shvate da ne možete da im čitate misli, kreću da izgovaraju najneverovatnije rečenice koje sa istinom nemaju nikakve veze. „Ali, bako, meni mama daje da jedem čokoladu pre ručka“, „Jesam, mama, oprao sam ruke kad sam došao iz vrtića“, „Nisam ja razbio vazu, pas je skakao i oborio je“...
Srećan vam početak ove izazovne faze – faze laganja – koja će se, ako budete mudri, brzo završiti.
Neka deca, ona verbalno superiornija, počinju da lažu već sa tri godine, a većina nešto kasnije, s tim da period najintenzivnijeg izokretanja istine traje od četvrte do šeste godine. Neki od njih lažu da bi sakrila nešto što su uradila ili ono što nisu uradila, a trebalo je, neki lažu da bi sebe predstavili u boljem svetlu, neki da bi nešto dobili, a ima i onih koji prosto vole da „nakite“ svaku priču i svaki iskaz. Bilo da su nesvesni onoga što su rekli, bilo da su laž brižljivo smišljali, valjalo bi da im na diskretan način stavite do znanja da vi znate istinu.
Nije sve jedno u kom periodu života dete laže
To je, kažu dečji pshiholozi, važno za godine koje dolaze, naročito za period školovanja, jer će deca, ako pomislite da svaka laž može da im prođe, to obilato koristiti. Laži u tom uzrastu postaju ozbiljnije, jer su uglavnom posledica potrebe da se izbegne kazna, da se sakrije neka nepodopština ili loša ocena ili da se nešto dobije od roditelja.
Zato je važno da decu, od trenutka kad izgovore prvu laž, podstičete da govore istinu. Pohvalite ih svaki put kad priznaju da nisu bila iskrena, ali im takođe recite i da vas njihovo laganje rastužuje i razočarava. Maloj deci, koja su tek počela da izokreću istinu, ispričajte poučnu priču o dečaku i vuku ili im recite da je ono što vam je upravo ispričalo vredno ekranizacije ili jednog dobrog romana. To je lep način da mu saopštite da znate da ne govori istinu, a svakako je bolji od nazivanja deteta lažovom.
Pazite da Vas dete ne uhvati u laži
Izbegavajte situacija koje dete prosto navode na laž, pa sledeći put kad prospe sok po podu nemojte da pitate „Ko je ovo uradio“, već „Hajde ovo da obrišemo“. U tom slučaju neće imati potrebu da vas slaže, jer se neće bojati ni vaše reakcije ni kazne.
A kako deca najbolje uče od najbližih, budite mu dobar primer. Ne možete danima da izbegavate komšinicu rečima „Evo, svi smo bolesni, pićemo kafu iduće nedelje“, a da pucate od zdravlja, i da ne očekujete da dete slaže prvi put kad ne bude želelo da uradi ono što ste mu rekli. Njegovo „Boli me glava, ne mogu da namestim krevet“ biće posledica vaših postupaka, pa vodite računa šta radite i šta govorite.
Sprečite laganje
Pokušajte da postavljate pitanja koja ne zahtevaju odgovor „želim“. Umesto „Da li ste oprali ruke?“ pitajte: „Dozvolite mi da pomirišem te lepe sveže čiste ruke!“ Umesto: „Jeste li očistili svoju sobu?“ pitajte: „Pokaži mi svoju urednu sobu!“
Ako znate da lažu, nemojte insistirati da vam priznaju da je to laž. Laganim tonom možete reći: „Kladim se da želite da ste već oprali ruke. Hajde! Idemo!. Trkamo se do toaleta!”
Drugi razlog zašto mala deca lažu je zato što ne žele da vas razočaraju ili upadnu u nevolje. Ako mislite da je to slučaj, pokušajte sa: „Znaš, pitam se da li se plašiš da mi kažeš šta se dogodilo jer misliš da ću biti razočarana ili ljuta. Znaš šta? Možda neću biti srećana zbog toga, ali ću te uvek voleti bez obzira na sve i radićemo zajedno da to popravimo.”
Ako se ova vrsta laži dešava redovno, radite na tome da ostanete smireni i da ne reagujete burno kada vaše dete zabrlja. Pokazivanje svog nezadovoljstva neće naterati vaše dete da se ponaša bolje, samo će ga naterati da se oseća loše zbog sebe i da lažima pokuša da prikrije svoje greške.
Međutim, ako detetu laganje pređe u naviku i ako laži postanu ozbiljnije, moraćete malo da ozbiljnije time da se pozabavite. Prvi korak je da mu kažete da znate da vas laže i da laganje nije u redu. Takođe, objasnite mu da zbog toga nećete moći da mu verujete u budućnosti i da će možda trajno izgubiti vaše poverenje. Ako ni to ne pomogne, naterajte ga svaki put da se suoči sa posledicama svojih postupaka i svojih laži, bilo da je reč o načinjenoj šteti u kući, lošoj oceni koja je posledica neučenja ili ozbiljnijim pokušajima manipulacije.Kao krajnja mera ostaje vam primerena kazna.
Foto: freepik, caleb-woods-unsplash
