Vršnjačko nasilje postalo je naša svakodnevica. Prema istraživanjima rađenim u školama u Americi, govoto 160.000 učenika svakog dana izostaje s nastave zbog straha od maltretiranja vršnjaka. Sa napretkom tehnologije koja je danas deci veoma dostupna, maltretiranje se nastavlja i van škole, preko društvenih mreža i različitih platformi za komunikaciju. A kako ni kod nas, nažalost, situacija nije mnogo bolja, ako je uopšte bolja, najvažnije je da roditelji na vreme prepoznaju da im je dete zlostavljano i da mu pomognu kako bi se problem efikasno rešio.
Prvi znaci mogu biti detetovo iznenadno odbijanje da ide u školu, ukazivanje na glavobolju i bolove u stomaku, a sve zbog nervoze i straha koji krije. Neka deca reaguju tako što postaju agresivna prema roditeljima, braći i sestrama i odbijaju normalnu komunikaciju.
Kod dece koja su inače preosetljiva, dolazi do promene ritma spavanja, smanjenja apetita zbog izloženosti stresu, pa zbog umora nastaju problemi sa učenjem i ocenama. Naravno, sve ovo ne mora nužno da znači da dete maltretiraju vršnjaci, ali je svakako važno da kroz razgovor i analizu celokupnog ponašanja utvrdite šta ga muči.
Pokušajte da saznate što više o društvu u kom se dete kreće, da li bilo ko iz njegove grupe ima problema sa vršnjacima, U početku budite malo uopšteniji u pitanjima, međutim ako posumnjate da postoji bilo kakav problem, krenite sa ispitivanjem detalja. U ovakvim situacijama i roditelji se neretko osećaju frustrirano i bespomoćno, međutim, to je poslednje što je vašem detetu potrebno. Ono želi da u vama vidi stabilnost i sigurnost, kako biste mogli da zajedno nađete rešenje za takvu situaciju.
U težim slučajevima maltretiranja, kada su deca izložena čak i fizičkim napadima, omalovažavanju i ponižavanju, dolazi do depresije i povlačenja deteta, pa je pomoć psihologa neophodna. Građenje detetovog samopouzdanja kroz socijalne aktivnosti koje mu prijaju i u kojima se oseća dobro, smanjuju šanse od zlostavljanja, a ako do njega i dođe, ovakva deca umeju da pruže otpor i da ne postanu žrtve.
Važno je da detetu stavite do znanja da ono nije krivo za ponašanje druge dece i da ga nije izazvalo. Dešava se da roditelji ne reaguju na verbalna zlostavljanja misleći da će se to rešiti samo od sebe među decom, da ga treba pustitii da se čeliči jer su to "normalne faze u odrastanju", što, naravno, nije tačno. Gradite kod deteta emotivnu inteligenciju učeći ga da se zauzme za sebe, ali tako da zna razliku između "zauzeti se za sebe" i biti agresivan i biti zao. Ohrabrujte ga da izažava svoje potrebe i želje i da uvek može da skrene pažnu drugima na ono što mu smeta.
Ukoliko je maltretiranje učestalo, naročito ako postoji i fizička agresija, u rešavanje problema svakako moraju biti uključeni nastavnici i školski pedagog.
foto: cityline, firstcryparenting, nextavenue
