ANKETA: Ko radi domaći, dete ili vi?
Deca se često žale što uopšte imaju domaće zadatke, ali oni su višestruko korisni - stvaraju radne navike, razvijaju pozitivne osobine, samostalnost, odgovornost, upornost. Roditelji treba da budu tu da pomognu, ali ne smeju da zaborave da je domaći ipak obaveza deteta, a ne njihova.
Domaći zadaci naših školaraca zbog preteških lekcija, nerazumljivih predavanja, nezrelosti za polazak u školu, sve češće postaju obavezni i za roditelje, međutim, stručnjaci podsećaju da odrasli ne treba da rade zadatke umesto dece, već zajedno sa njima i da pretnja i kazna ne pomažu.
Roditelj nikad ne treba da uradi zadatak zato što je na primer procenio da je lekcija preteška za dete, niti da ispravlja greške u svesci, već mora da skrene pažnju detetu da samo proveri urađeno, rekla je Tanjugu predsednica Pedagoškog društva Srbije Biljana Radosavljević.
Pomažući deci da savladaju gradivo, odrasli treba da daju objašnjenja pojedinih izraza, ako to nisu jasno rastumačii učitelji, da provere tačnost zadataka, da zajedno uvežbaju naučeno, savetuje Radosavljevićeva.
Kako kaže, još dok je dete u nižim razredima, roditelj treba pravilno da rasporedi period za njegov rad i učenje i za odmor, ali i da ga stalno podseća na obaveze (posebno u prvom razredu, ponekad i kasnije) i da ga kontroliše.
"Nemojte ga terati da sedi u sobi, dok sve ne završi. Boravak u školi je trajao tri, četiri sata, pa i duže i dosta vremena je proveo sedeći. Prirodna potreba deteta je igra, potreba za kretanjem i uloga roditelja je da o tome vodi računa. Bolje je da dete pola sata čita, nego da dva sata sedi u sobi i da ništa ne zapamti", savetuje Radosavljevićeva.
Deca se često žale što uopšte imaju domaće zadatke, ali oni su višestruko korisni - stvaraju radne navike, razvijaju pozitivne osobine, samostalnost, odgovornost, upornost.
Tokom rešavanja domaćih zadataka, roditelji treba da bodre, hvale, podstiču decu, i upravo je u tome njihova najvažnija pomoć, savetuje ona i ukazuje da pretnja i kazna imaju negativno dejstvo i izazivaju strah.
Strah parališe mišljenje, pamćenje, izaziva osećaj nesigurnosti, podseća ona i ističe da deca na početku školovanja uglavnom vole da idu u školu.
"Ako ne postiže rezultate kakve očekuje roditelj, često treba tražiti uzrok u roditelju", istakla je predsednica PDS. Da li smo preambiciozni, šta smo propustili, kako se odnosimo prema detetovim usponima i padovima, sve su to "domaći zadaci" za roditelje.
Naredbe, pretnje, zastrašivanje, ismevanje, poređenje deteta sa bratom, sestrom, drugom, neće poboljšati njegov uspeh, i ovakvim postupcima roditelj ruši detetovu sigurnost, samopoštovanje, veru u uspeh, stvara napetost, nervozu, strah, kažu stručnjaci.
Umesto pretnji, neophodni su strpljenje, podsticanje, razgovor, stavljanje deteta u situacije da postavlja pitanja u vezi sa gradivom, pomoć da izvuče suštinu, da nađe smisao, odvoji bitno od nebitnog.
Roditelji često moraju da pomažu deci i zato što đacima nedostaje prethodno znanje, ne rade dovoljno, imaju obimno, neinteresantno gradivo, ne odgovara im način na koji nastavnik predaje.
Takođe, današnja deca brže misle, ali su kraće koncentrisana, impulsivnija su i zahtevnija, pa je pomoć odraslig člana porodice u učenju neophodna.
Međutim, to ne znači da roditelj treba da uradi domaći jer na primer lekcija ima podatke koji mu neće trebati u životu, ili da pročita knjigu umesto deteta pa da mu prepriča sadržaj... To su ipak domaći zadaci dece, za koje uostalom, ocenu dobijaju ona, a ne roditelji, zaključuju stručnjaci.
Da li pomažete deci da urade domaće zadatke?
• Da, uvek 23%
• Da, ali samo kada zaista ne mogu sami da se izbore sa domaćim 35%
• Ne, samo proverim da li je sve u redu kad završe rad 22%
• Ne, puštam ih da se sami snalaze 20%
(Tanjug)
slike: bertlynn.com, pvld.mobi
