Da li dete treba da zna da čita i piše pre polaska u školu?
Pogrešno pitanje!
Pravo pitanje je da li je detetov govorni razvoj na potrebnom nivou za usvajanje pismenosti i kakva je motivacija deteta za učenje čitanja i pisanja.
Postoje deca koja spontano počnu da čitaju oko šeste godine; ima dece, koja su u većini, koja čitaju posle prvog polugodišta prvog razreda.
I jedni i drugi u kasnijem životu su manje ili više uspešni zavisno od radnih navika, motivacije za učenje, podrške svoje porodice tokom školskog života.
Sadržaj pripreme za školu sa aspekta početnog opismenjavanja zavisi od onoga što znamo o razvoju deteta, o neophodnim procesima kojima dete treba da ovlada da bi uspešno usvojilo pismenost.
Psihološka i pedagoška istraživanja u svetu i kod nas otkrivaju osnovne preduslove uspešnog savladavanja pismenosti (budućeg čitanja i pisanja).
Neophodan je bazični, nivo razumevanja jezika, učestvovanja u komunikaciji iznošenja svoga mišljenja, da ume da razmišlja o jeziku, manipuliše njegovim karakteristikama, da se sam jezik tretira kao objekt mišljenja. Da je izloženo čitanju- da mu se čitaju priče i zajednički razgovara o pročitanom.
Karakteristike dečijeg znanja i razmišljanja o jeziku koje se mogu razvijati 5-6 godina (a, značajni su preduslovi ovladavanja pismenošću) su:
svest o glasovnoj strukturi reči koja se ogleda u sposobnosti dece da analiziraju reči na njihove sastavne delove, glasove, kao i da ih sintetiše iz njih;
svest o rečima kao delovima rečenice koji nose značenje;
pragmatička svest: svest o adekvatnosti poslate poruke; prilagođavanje poruke prema osobinama sagovornika.
Istraživanja pokazuju da deca sa slabo razvijenim ili nerazvijenim ovim sposobnostima, kasnije imaju teškoće u savladavanju čitanja i pisanja.
Ovladavanje glasovnom analizom reči, svešću da je govor deljiv do nivoa glasa, aspekti formiranja pojma reči - reč kao smisleni deo rečenice bitno je povezati sa osetljivošću za učenje, u vreme kada se formiraju nove sposobnosti dece.
Zato je bitno korišćenje bogatog repertoara igara sa glasovima i rečima.
Sve igre nađi reč na slovo na slovo, izbroj koliko glasova ima u reči...Ili, za jedan glas drugačije: som, dom, sok, sos, nos, kos,....
Nađi malu stvar koja ima dugačko ime (na pr. telefon,.) Seti se velike životinje sa kratkim imenom....(kit, slon,..) ili male životinje sa dužim imenom (slepi miš,. ..veverica...)
dečiji psiholog
Vesna Janjević-Popović
