INTERVJU Dr Katarina Sedlecki, načelnica Republičkog centra za planiranje porodice Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić"
Granica stupanja u prvi seksualni odnos iz godine u godinu se spušta, a zbog nedovoljnog znanja o upotrebi kontraceptivnih sredstava, sve su učestalije trudnoće adolescentkinja.
Kako statistike pokazuju, u proseku, jedna od 20 devojaka uzrasta od 15 do 19 godina već је imala prekid trudnoće upozorava, dr Katarina Sedlecki.
- Na osnovu rezultata istraživanja koje je objavilo Ministarstvo zdravlja, seksualnu aktivnost pre 20. godine života doživi kod nas svaka peta devojka i svaki treći mladić.
O nešto većoj učestalosti seksualne aktivnosti među beogradskom omladinom govori istraživanje koje je među srednjoškolcima drugog i četrvrtog razreda iz glavnih gradova Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore sproveo Internacionalni centar za reproduktivno zdravlje iz Belgije. Ti nalazi ukazuju da je u tom uzrastu seksualno aktivno oko 30% devojaka i 40% mladića iz Beograda, kao i da su polno uslovljene razlike u seksualnom ponašanju mnogo manje u Srbiji, nego u nama susednim zemljama, u kojima je mnogo manje seksualno aktivnih devojaka.
Beležimo veliki broj prekida trudnoće pre punoletstva?
Broj abortusa kod adolescentkinja se procenjuje na oko 3.000, odnosno na 20 promila, što znači da se 20 od 1.000 devojka u jednoj kalendarskoj godini podvrgne ovoj nasilnoj intervenciji. Nalazi istraživanja govore da se 10-16% devojaka već u prvim godinama polnog života suoči sa neželjenom trudnoćom i abortusom.
Koje su posledice?
Namerni prekid trudnoće višestruko ugrožava zdravlje žene. Zbog nezavršenog razvoja, kod devojaka su komplikacije ove intervencije češće. To su povrede unutrašnjih polnih organa, krvarenje, anemija i infekcije. Nastala zapaljenja polnih organa mogu da uslove smanjenje ili gubitak plodnosti i da dovedu do invaliditeta sa hroničnim bolom u maloj karlici i smanjenjem seksualnog zadovoljstva. Abortus predstavlja i emocionalno traumatično iskustvo, tako da može da dovede do depresije i izolacije devojke. To ne znači, međutim, da devojka treba da zadrži trudnoću zbog straha od posledica, jer i nastavak trudnoće i rađanje jednako mogu da ugroze telesno zdravlje i psihosocijalnu stabilnost. Otuda je najbolje da se koristi kontracepcija do vremena kada mladi par poželi da ostvari roditeljstvo.
Kada je pravo vreme za stupanje u seksualne odnose?
Pravo vreme za stupanje u seksualne odnose je teško iskazati uzrastom. Zato je najbolje reći da je pravo vreme onda kada mlada osoba proceni da je zrela za to. Neko će zrelost dosegnuti ranije, neko kasnije, ali je važno razumeti da to ne umanjuje vrednost nečije ličnosti niti kvalitet života. To samo znači da nije u svim aspektima ostvarena zrelost odrasle osobe.
Ja bih rekla da stupanje u seksualne odnose predstavlja veoma ozbiljnu i složenu odluku i značajan čin u životu svake mlade osobe. Odluka je ozbiljna zbog mogućih posledica, a složena jer osobu stavlja pred mnoga pitanja, kao što su: Zbog čega želim to da uradim? Da li sam zaista spreman/spremna za to? Da li je to prava osoba? Da li se dovoljno dobro poznajemo? Šta prema njoj osećam? Da li znam kako da se zaštitim od neželjenih posledica? Kako ću se osećati ako to uradim, odnosno ne uradim? Kako će roditelji i okolina reagovati? Ako osoba nije sigurna u svoja osećanja i neodlučna je kako da postupi, to je siguran znak da odluku treba odložiti za kasniji uzrast.
U deset srednjih škola u Vojvodini uvodi se seksualno vaspitanje kao pilot-projekat. Treba li ovaj predmet uvesti u sve škole u Srbiji?
Svakako da je vaspitanje mladih za bezbedno seksualno ponašanje od ključnog značaja, ne samo za sprečavanje posledica koje mogu da ugroze zdravlje i plodnost mladih, već i da im se omogući da razviju kompletnu seksualnost i budu zadovoljni svojim polnim životom. Saznanja koja oblikuju njihov kasniji model seksualnog ponašanja mladi neminovno stiču već u prvim godinama života, neretko preslikavajući model ponašanja svojih roditelja. Otuda je važno da se u porodici, otvoreno i na način primeren uzrastu deteta razgovara o razlitim temama, poput partnerskih odnosa, trudnoće, kontracepcije, seksualne orijentacije, rizičnih ponašanja i polno prenosivih infekcija.
Seksualna edukacija u školama, koja je izuzetno važna karika u obrazovanju mladih za bezbedno polno ponašanje, kod nas ne postoji, pa vršnjaci i sredstva javnog informisanja predstavljaju najvažniji izvor informisanja u periodu adolescencije.
Kako su to rešili u razvijenijim zemljama?
U većini zemalja Evrope postoji neki oblik seksualne edukacije mladih. Toj važnoj temi je veliku pažnju posvetila i Svetska zdravstvena organizacija, koja je prošle godine objavila Standarde seksualne edukacije za region Evrope. U tom veoma vrednom dokumentu, čije je sprovođenje već počelo u drugim zemljama Evrope izdvajaju se dva bitna elementa. Prvi je da sa seksualnom edukacijom treba početi već u prvim godinama života, primereno uzrastu deteta. Drugi elemenat je da seksualna edukacija treba da bude sveobuhvatna, odnosno da uči mlade ne samo o fiziološkim aspektima reprodukcije, već i o psiho-socijalnim aspektima seksualnosti, uključujući i toleranciju prema različitim seksualnim orijentacijama, kao i životnim veštinama komunikacije u partnerskoj vezi, donošenja odluka, prepoznavanja I izbegavanja rizika.
Potrebne informacije mladi kod nas mogu da dobiju i u zdravstvenim ustanovama, od svog lekara ili u savetovalištu za mlade. Zdravstveni sistem je, naime, prepoznao potrebu da se mladima pomogne tokom sazrevanja, pa im je prilagodio zdravstvene službe. U savetovalištima, kojih za sada ima oko 50 u Srbiji, mladi mogu da dobiju odgovor na pitanja, savet i kontracepciju, a da pri tome budu sigurni u tajnost poverenih informacija i neosuđujući pristup zdravstvenih radnika.
Sa kim tinejdžeri najčešće pričaju o seksu?
Jedno istraživanje sprovedeno u tri beogradske srednje škole je pokazalo das u vršnjaci i sredstva javnog informisanja, uključujući i internet najvažniji izvori saznanja mladih o seksu i srodnim temama. Ipak, devojčice o tim pitanjima neretko pričaju i sa roditeljima.
Da li je seks ipak tabu tema u većini porodica?
Istraživanja pokazuju da seks još uvek predstavlja temu koja se u porodici često zaobilazi. Približno polovina roditelja sa decom nikada nije razgovarala o seksu, trudnoći, kontracepciji I polno prenosivim infekcijama, a među seksualno aktivnim devojkama samo četvrtina ima roditelje koji aktivno pomažu da očuva zdravlje korsteći zaštitu od trudnoće I polno prenosivih infekcija. Otuda bi moj savet roditeljima bio da o seksualnosti razgovaraju otvoreno i primereno uzrastu deteta od veoma ranog uzrasta, da sa decom razgovraju o njihovim drugovima i drugaricama i prvim zaljubljivanjima, da gledaju emisije i kritički analiziraju seksualne poruke i sadržaje. Tako će im pomoći da spreče preuranjen ulazak u svet seksualnosti iz pogrešnih pobuda i suočavanje sa posledicama koje su i brojne i česte.
Kada je pravo vreme za stupanje u seksualne odnose?
Pravo vreme za stupanje u seksualne odnose je teško iskazati uzrastom. Zato je najbolje reći da je pravo vreme onda kada mlada osoba proceni da je zrela za to. Neko će zrelost dosegnuti ranije, neko kasnije, ali je važno razumeti da to ne umanjuje vrednost nečije ličnosti niti kvalitet života. To samo znači da nije u svim aspektima ostvarena zrelost odrasle osobe.
slika:24sata.hr
