Školarci
13.11.2017.

Žrtvi treba naša pomoć

Protekle nedelje, kada je u javnost procureo snimak devojčice iz Aranđelovca koju su vršnjaci iz odeljenja tukli i ponižavali za vreme velikog odmora, a neko od njih sve to snimao mobilnim telefonom, svi su se pitali otkud toliko brutalnosti i agresije među mladima. Žrtvom i njenim psihičkim stanjem, ožiljcima koji će joj ostati na duši, bavili su se samo retki, a njoj je pomoć najpotrebnija.

– Nema univerzalnog saveta koji bi važio za svaku žrtvu vršnjačkog zlostavljanja i za svaku situaciju. Za neku decu je dovoljno da izraze emocije kroz crtež, dnevnik, razgovor s bliskim osobama, a nekima je potrebna profesionalna pomoć u savladavanju traume. Kada dete nije dobro prilagođeno, treba mu pomoći da se uklopi u grupu. U razgovoru sa psihologom i psihoterapeutom ono može da uvidi na koji način doprinosi situaciji u kojoj se nalazi, šta mu od sposobnosti i veština nedostaje i da kroz rad sa profesionalcem te veštine i sposobnosti razvije – ističe Aleksandra Solujić, psiholog.

Ona kaže da je veoma korisno da dete razvija socijalne veštine, da nauči da upravlja emocijama, da nauči da komunicira, rešava probleme i konfliktne situacije...
– Socijalne veštine su upravo ono što najviše nedostaje deci koja trpe vršnjačko nasilje. Tihi su, ne bore se za sebe, ne umeju adekvatno da odgovore na agresivne reakcije, ne umeju da se zauzmu za sebe i svoja prava, da se izraze direktno, da otvoreno i nedvosmisleno kažu ono što misle, žele, osećaju i neko treba da mu pomogne da to nauči – objašnjava Aleksandra Solujić.

Mnogo je dece, kaže naša sagovornica, koja ne govore nikome o maltretiranju i zlostavljanju.
– Nekada ih je sramota, stide se ili se plaše da će roditelji biti uznemireni ili besni na njih. Neka deca misle da je njihova krivica što su maltretirani i da se to ne bi desilo kada bi bili drugačiji.
Problem se lakše rešava kada dete hoće da priča o tome što mu se dešava jer će se svakako osećati bolje kada podeli iskustvo, a možda i dobije dobre savete kako da reši problem.
– Ne osuđujte ga, stavite se na njegovo mesto i obavezno ga zaštitite, jer je najvažnije da ono shvati da ste uz njega i da može da računa na vas. Obavestite razrednog starešinu, školskog psihologa i direktora, oni su dužni da reše problem.

Foto: hufingtonpost.com, CBC.ca,

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno