Svako proleće rađa neku novu generaciju školaraca, kako osnovaca, tako i srednjoškolaca i studenata. Dok su april i maj rezervisani za upis prvaka, njihovi osam godina stariji drugari u junu polažu Malu maturu, a svršeni srednjoškolci nekoliko dana kasnije prijemne ispite na željenim fakultetima.
Tek sredina jula unosi mir u sve njihove domove pa dok deca odlaze na zasluženi odmor, roditelji se presabiraju i pripremaju za sve ono što im predstoji sa novom školskom godinom.
Nedavno je Institut za razvoj i inovacije izračunao da školovanje jednog deteta u Srbiji, koje pored osnovne i srednje škole završi i studije, državu košta do 71.000 evra, u zavisnosti za koji se fakultet odluči.
A možemo li da izračunamo koliko obrazovanje jednog deteta košta roditelje?
Formalno obrazovanje počinje sa šest godina s obzirom da je predškolsko obavezno. Ono je, ujedno i besplatno. Detetu su potrebni pribor, svega par svezaka, manji ranac i poneka radna sveska. U slučaju da roditelj dodatno sa detetom želi da radi, izdvojiće još malo novca za zabavne udžbenike i vežbanke.
Situacija se menja kad mališan podje u prvi razred, otkada zapravo i počinju brojni troškovi. Zato u narednim redovima navodimo cene udžbenika po razredima, ali i vannastavnih aktivnosti, dodatnih časova, školskih ekskurzija.
Najviše para se izdvaja za udžbenike
Kompleti udžbenika koštaju do devet hiljada za svaki od prva četiri razreda osnovne škole. Za petake će roditelji izdvojiti 15.500rsd, šestake i sedmake oko 17000, dok su udžbenici za osmake 18000rsd. Pojedini nastavnici traže i dodatnu literaturu, koja košta između dve i tri hiljade dinara.
U srednjoj školi kompleti udžbenika kreću se od 15.000 do 20.000 dinara,a neretko deca su u obavezi da kupuju posebna izdanja za strane jezike, čija cena za komplet često bude preko 3000rsd.
Na privatne časove idu ozbiljni novci
Iako u školama i dalje postoje dopunska i dodatna nastava, deca ih slabo koriste. Uglavnom im roditelji plaćaju privatne časove. Cena privatnih časova varira u zavisnosti od grada u kome školarac živi. U nekim mestima treba izdvojiti 500rsd , a u Beogradu neretko i preko 2000rsd za dvočas.
Statistika pokazuje da veliki broj dece ima problem sa govorom, te su im potrebne usluge logopeda. Roditelji za njihove časove izdvajaju od 1000 do 3500rsd po tretmanu. Cena zavisi od grada,ali i iskustva stručnjaka ovog deficitarnog zanimanja.
Sastavni deo obrazovanja su i ekskurzije, kao i bavljenje sportom
Besplatne sportske aktivnosti su prava retkost, te najveći broj roditelja plaća bavljenje sportom. Činjenica da je sport veoma važan za rast i razvoj svakog deteta te se ističe i njegova neophodnost. Na mesečnom nivou, ovo je poseban izdatak, pa roditelji izdvajaju od dve do nekoliko hiljada dinara. Na to treba dodati i opremu, koja je za pojedine sportive veoma skupa.
Strani jezici kao vannastavna aktivnost su još jedna neophodnost, koja se dodatno plaća. U zavisnosti od uzrasta i škole, u istom je cenovnom rangu kao i školica sporta.
Ekskurzije su velika radost svakog deteta. Kako bez njih ne može da se zamisli život jednog školarca, spadaju u redovne godišnje troškove u okviru školske godine. Jednodnevni izleti su najjeftiniji, dok su najskuplje maturske ekskurzije za koje srednjoškolci izdvajaju po nekoliko desetina hiljada dinara.
Kraj osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja prate i maturske proslave. Osim fiksnih izdataka za večeru, tu su još i oni za odeću i obuću, a za devojčice i za šminku i frizuru. Sve ovo su individualni troškovi u velikom rasponu cena, ali svakako sastavni i za decu, onaj lepši segment obrazovanja.
Studiranje roditelje najviše košta
U slučaju da dete ostaje kod roditelja, njegovo obrazovanje neće bitno uticati na porodični budžet ako je redovan student. Međutim, ukoliko nije na budžetu, cena školarine se razlikuje od grada do grada. Najskuplje je studiranje u glavnom gradu, gde za pojedine fakultete treba izdvojiti blizu 250.000 rad, dok je najjeftinije na jugu Srbije, gde je najniža cena oko 50.000rsd na državnim fakultetima. Privatni imaju posebne tarife,no i one se kreću u pomenutim okvirima.
Najveći broj studenata studira van svog grada, te njihov studentski život roditelje dosta košta. Najmanje novca odvajaju oni čija deca su u studentskim domovima i hrane se u menzama. Cene obroka variraju u zavisnosti od univerziteta. U Beogradu za tri obroka dnevno redovan student treba da izdvoji 266rsd, a samofinansirajući 680rsd, pa tako na hranu mesečno ide oko 8.000rsd za redovne, za dok će oni, koji nisu na budžetu izdvijiti 20400rsd. Smeštaj u studentskom domu košta od 1500 do 2790rsd u zavisnosti od kategorije stanovanja, dok se ekonomska cena za samofinansirajuće kreće od 10260 do 12410. Tako će redovni student godišnje izdvojiti između 18000 i 34000rsd za stanovanje u studentskom domu, a 8.000 mesečno za hranu. Samofinansirajuće će isti smeštaj okvirno koštati od 127.000 do 153.000rsd, dok će 20.000rsd mesečno izdvajati za hranu. Mnoge udžbenike studenti tradicionalno kopiraju, ali neke i poprilčno plaćaju, što dodatno utiče na budžet.
Od prvaka do svršenog studenta dugačak je put
Za jednog prvaka treba obezbediti i anatomski ranac za školu, kao i pernicu i drugi pribor. Iste su potrebe i petaka, kao i učenika najnižeg razreda srednje škole. Kvalitetan ranac košta par hiljada dinara. Uz pernicu, sveske i neophodan pribor, dolazimo do cifre od 15.000rsd.
Sveske, vežbanke, olovke se troše na dnevnom nivou, pa samo okvirno svaka porodica može da izračuna potrebe jednog đaka u toku jedne školske godine. Naravno, roditelji ne prave ovu vrstu računice, jer su ovo za njih svakodnevni troškovi na koje jednostavno računaju.
Na koju kartu igraju roditelji?
Završen fakultet i odlično poznavanje minimum jednog stranog jezika su nivo koji većina roditelja želi za svoje dete. Koliko će ih taj put koštati, individualna je stvar svake porodice. Mnogi roditelji će dodatno i svoje vreme uložiti u obrazovanje deteta, bilo kao mentori ili podrška u obnavljanju gradiva.
Obrazovanje jednog deteta podrazumeva neprestano ulaganje, ne samo u njegovu edukaciju, već i u vaspitanje, zdrav život i kompletan razvoj ličnosti, jer na kraju tog obrazovnog puta treba da stoji kvalitetan čovek, građanin, na koga, pored porodice može da računa i zajednica kojoj pripada.
foto: lubovlisitsa-pixabay,element5-digital-unsplas,kyle-gregory-devaras-unsplash,14995841-pixabay
