Čak i ljudi koji sa svima uspevaju da nađu zajednički jezik – da razoružaju verbalno agresivne, da razumeju nemušte, da uspore logoreične – imaju problema u komunikaciji sa rođenom decom u tinejdžerskom dobu. Iz nekog čudnog razloga svaki razgovor je tenzičan, svaka reč potencijalna nagazna mina, a obostrano nerazumevanje je jedna od retkih izvesnosti.
Na sreću, ne mora tako, ali treba da naučite da se slušate. Samo, to vam je kao i svaka druga veština – mora da se vežba.
Ako ne znate šta biste i kako biste, poslušajte stručnjake. Pomogli su mnogim roditeljima, pomoćiće i vama. Važno je da preuzmete inicijativu, da vi promenite način komunikacije, jer od tinejdžera to ne možete očekivati. Ipak ste vi odrasli.
Za početak, priznajte sebi da ih do sada baš i niste pažljivo slušali, naročito ako su započinjali razgovor dok ste vi u nekom poslu, dok gledate film, seriju ili vesti, dok pišete mejl ili perete frižider. To ne znači da sledeći put kad vam se vaš tinejdžer obrati treba da prekinete ono što ste do tada radili, ali ne smete ni da ga ignorišete.
Ne poklanjajte im punu pažnju samo onda kad sa vama dele nešto lepo, kao što su odlične ocene ili pohvale od trenera, ili kad vam saopštavaju loše vesti, što vam automatski diže pritisak. Slušajte ih i kad vam pričaju i o manje-više nebitnim stvarima, a na one krupne, bilo lepe bilo ružne, ne reagujete prenaglašeno.
Posebno je važno da ih slušate kada govore o onome što kod njih izaziva bes, sramotu, tugu i strah, jer to ne rade tek tako, već da biste im pomogli, da biste ih utešili ili makar razumeli.
Osim što ih slušate, fokusirajte se i na neverbalnu komunikaciju. Na izraz lica, na mimiku, na gestikulaciju, na govor tela, jer samo tako možete stvarno da razumete šta vam deca govore. Nekima od njih je teško da se otvore, a vaša pažnja i fokusiranost će im u tome pomoći. Kad shvate da ih slušate, doživljavaće vas kao saveznika, a ne kao nekoga ko ih polovično sluša ili ih sluša samo da bi ih kritikovao. Kad dođete do ove tačke tinejdžer će početi da sluša, a samim tim i da čuje sve ono što vi njemu govorite, a to je prvi korak ka dobroj komunikaciji
Ako ste svi vi prezauzeti, deca školskim i vannastavnim aktivnostima, a vi poslovima i kućnim obavezama, neka makar jedan zajednički porodični obrok bude vreme za razgovor. Ne žurite sa rasklanjanjem stola i pranjem sudova, to može da sačeka, razgovor je važniji. Ne upadajte jedni drugima u reč, pričajte o tome kako je svako od vas proveo dan, a deci dajte prednost.
Budite otvoreni za razgovor o svim temama i osećanjima, jer će vaš tinejdžer tako naučiti da ih definiše. Kad „zaškripi“, posebno ako na to ukazuje i govor tela, inicirajte nastavak razgovora.
Evo kako se to radi:
* Ako ste ga pažljivo slušali i niste ga prekidali, stavite akcenat na onaj deo razgovora koji vam se učinio posebno važan pa recite „Ispričaj mi nešto više o ...“, „Nastavi, molim te“. „Kako si se tada osećao/la“... Ovo je najbolji pokazatelj da vas interesuje ono što vaše dete priča.
* „Čitajte između redova“, pratite mu izraze lica, pokušajte da razumete šta se krije iza onoga o čemu je govorilo. Za sve što vam nije jasno tražite objašnjenje, ali ne islednički, već sa empatijom.
* Ne prekidajte ih da biste im odmah ponudili rešenje za problem.
* Uvek ga gledajte u oči dok razgovarate i nikad ne prekidajte razgovor da biste se javili na telefon, odgovorili na mejl, oprali kosu....
Foto: huffingtonpost.com, ksl360.com, usnews.com, youthdynamics.org
