Montesori pristupom u ranom vaspitanju i obrazovanju deca se na prirodan i spontan način kroz svakodnevicu osposobljavaju za samostalan i odgovoran život, usmeravaju se da poštuju osnovne ljudske vrednosti i da uvek budu spremna za saradnju, zajedništvo i toleranciju. Na ovaj način deca postaju stabilne i jake ličnosti od najranijih dana svog života.
Na prvi pogled, ostvarenje ovog cilja nam se može činiti vrlo jednostavno i logično. Međutim, ako bismo ovog trenutka odvojili samo dva minuta da u par rečenica opišemo način na koji ostvarujemo ovaj cilj kod svoje dece, sigurno nam ne bi bilo jednostavno. Pre nego što nastavite sa čitanjem, probajte ovaj mali test i vidite koliko je vaše mišljenje, ideja ili vaspitno-obrazovna praksa nalik Montesori principima koji se već više od sto godina uspešno primenjuju u praksi u svetu, a kod nas od relativno skoro.
Prema Montesori pedagogjji, dete od najranijeg detinjstva razvija stabilnu i jaku ličnost.
Prirodni potencijali za razvoj deteta po Montesori pedagogiji su upijajući mozak, periodi osetljivosti i ljudske tendencije.
Do treće godine života, dete UPIJA sve iz okoline i njegov mozak funkcioniše drugačije nego kasnije u životu. Od treće godine, vlada tzv. svesni upijajući mozak gde dete postaje svesno svog „ja“ i odnosa u socijalnoj sredini.
U razvoju deteta, prema Montesori pedagogji, postoje perodi u kojima dete na lak način i bez zamaranja u interakciji sa okolinom stiče znanja i usvaja veštine. Ti periodi OSETLJIVOSTI traju određeno vreme nakon čega zauvek nestaju. Takvih je šest perioda i to: Razvoj reda i uređenosti (do druge godine i duže). U ovom periodu, svako odstupanje od reda dete uznemirava. U detetovom okruženju sve ima svoje mesto i tu se uvek nalazi; razvoj čula (do osme godine); razvoj
jezika (do sedme godine); razvoj i koordinacija pokreta (do osme godine); interesovanje za sitne predmete i detalje se javlja oko prve godine. Tada je dete vrlo zainteresovano za sitne detalje, kao na primer, mrvice, kamenčiće, sitne detalje iz knjiga... Na taj način dete izgrađuje razumevanje sveta oko sebe; socijalni razvoj počinje oko treće godine. Tada dete postaje svesno da je deo grupe i počinje da razvija veze sa drugima.
Prirodni potencijal za razvoj deteta su i LJUDSKE TENDENCIJE. Za pravilan razvoj deteta je, najpre, neophodna pripremljena sredina tako da u fizičkom smislu bude prilagođena detetu, da predmeti budu realni (prava čaša, tanjir...) i da ponašanje odraslih bude stalno sa pravilima koja su detetu jasna.
Ovakva sredina detetu omogućava spontanu aktivnost, razvoj koncentracije, slobodu izbora, samostalnost, razvoj mašte zasnovane na realnosti i unapređivanje socijalnih odnosa.
Prema Montesori pedagogiji, ULOGA RODITELJA u razvoju deteta je, prevashodno, u tome da oni ne podučavaju decu u klasičnom smislu, već da ih posmatraju kako bi otkrili njihove potrebe i interesovanja na osnovu perioda razvoja i individualnih karakteristika.
Jelica Babović, dipl. pedagog i Montessori vaspitač u Dečijoj kući LJUBAV, VERA I NADA
Slika iz naslova preuzeta sa sajta www.montessorihollywood.org
