MONTESSORI AMBIJENT -AMBIJENT PO MERI DETETA
Dobro pripremljena sredina je više od pola puta za pravilan razvoj deteta
Prema Montessori pedagogiji, jedan od prirodnih potencijala za pravilan razvoj deteta jesu
ljudske tendencije. Dakle, sve ono što sami možemo uraditi, organizovati i primenjivati u
svakodnevnom životu u sredini u kojoj dete raste i razvija se. U tom smislu, svi pravi Montessori
vrtići, što se pripremljene sredine tiče, su organizovani na relativno sličan način, a rad vaspitača sa
decom u takvoj sredini je usklađen u svakom od tih vrtića.
Od najranijih dana svog života dete je pod ogromnim uticajem nesvesnog. Njega oblikuju
utisci iz sredine. Odrasli imaju ulogu da dete posmatraju i usmeravaju u njegovom psihofizičkom
razvoju.
Prema Montessori pedagogiji, pripremljena sredina treba da bude JEDNOSTAVNA. Dakle,
sredina u kojoj preovlađuju prijatne boje, bez previše šarenila ili detalja koje bi mu odvlačile pažnju
kada se posveti nekoj aktivnosti.
U tom smislu Montessori ambijent je apsolutno po meri svakog deteta!
U prostoriji u kojoj dete provodi najveći deo vremena, dovoljni su: mali sto, stolica - na koju može
da sedne samo. Police na kojima se nalaze edukativne igračke (police su u visini deteta i lako
dostupne). Jedan ili nekoliko malih tepiha koje dete može uzeti kako bi na njega stavilo igračku.
Umesto klasičnog kreveta „za bebe“, koristi se dušek ili nizak krevetić na koji dete može samo da
se popenje i siđe. Poželjno je i jedno veće ogledalo u kome dete može da posmatra svoj odraz.
Takođe, detetu „na dohvat ruke“ treba da budu i njegove lične stvari (garderoba) koje su sortirane
(majice, pantalone, čarapice, gaćice...).
Dobro bi bilo da na hodniku bude jedan čiviluk u visini da dete može da vežba da kači svoju jaknu,
ali i mesto gde će ostaviti svoju obuću.
U kuhinji, detetu treba da bude dostupna manja, ali prava, staklena čaša i jedan bokal da u svakom
trenutku kada je žedno može uzeti vodu. Ali, detetu treba da bude dostupna i krpa kojom može da
obriše ako nešto prospe.
U čitavoj organizaciji prostora je veoma važno da sve stvari imaju svoje mesto, da se tu
uvek nalaze i vraćaju jer deca imaju prirodnu, urođenu potrebu za stalnim redom. Svako odstupanje
od reda decu uznemiruje.
Prostor u kome dete provodi veliki deo vremena treba da mu omogući slobodu kretanja,
naravno, uz obezbeđivanje sigurnosti.
Deca od najranijih dana, uglavnom, uče posmatranjem i imitiranjem. Montessori pedagogiji
stavlja poseban akcenat da deca, sa čim god da dolaze u kontakte, bude bazirano na realnosti.
Zato se, u Montessori vrtićima, koriste realni predmeti iz svakodnevnog života.
Dakle, prema Montessori pedagogiji, dobro pripremljena sredina za pravilan razvoj deteta
podrazumeva: da u fizičkom smislu bude prilagođena uzrastu deteta (da sve što mu je potrebno
bude na „dohvat ruke“), da predmeti budu realni i da ponašanje odraslih bude stalno sa jasnim
pravilima.
U ovako pripremljenoj sredini dete kroz svakodnevicu spontano i bez napora (a iskustva pokazuju
sa velikom radošću i zadovoljstvom) razvija koncentraciju, slobodu izbora, oseća se ponosno i
vredno zato što samostalno bira čime će se baviti pa tako postaje nezavisnije i samostalnije već od
najranijih dana. Dete razvija svoju maštu koja je zasnovana na realnosti a ne na imaginaciji koja mu
u ranom uzrastu nije bliska. Kroz sve ovo, u ogromnoj meri dete unapređuje svoje socijalne odnose
i gradi dobru osnovu za spontane i lepe manire.
Jelica Babović
dipl.pedagog i Montesori vaspitač u vrtiću Dečja kuća Ljubav, Vera, Nada
