Najradosniji ternutak za svakog roditelja je kada dete progovori. Prve reči se kod neke dece javljaju oko devetog meseca, a kod neke tek oko 15. ili 16. meseca. Smatra se da je dete progovorilo kada prvi put svesno upotrebi reč koja ima značenje.
Roditelji obično prvi primete poremećaje kod svog deteta, ali se dešava da od momenta nastanka zastoja do njegovog dijagnostikovanja, a posebno do započinjanja tretmana, često prođe i više godina. Roditelji odlažu odlazak kod logopeda, iščekujući da dete „samo od sebe“progovori ili tražeći opravdanja da „dečaci progovaraju kasnije“i da je to „nasledno“, jer je neko u porodici takođe kasno izgovorio prve reči, ili takve savete dobijaju od pedijatara.
Mnogi roditelji nisu možda upućeni da za razvoj govora i jezika postoji takozvani „kritični“, to jest najoptimalniji period, a to je od rođenja do treće godine života. Taj period se teško nadoknađuje, posebno ako logopedski tretman započne kada dete napuni tri ili više godina, a još nije progovorilo. Ukoliko roditelji na najbolji mogući način podrže svoje dete pomoći će mu da sačuva i realizuje sve potencijale sa kojima je rođeno.
Rana dijagnostika oštećenja sluha, govora i jezika, već u prvim mesecima po rođenju ili do druge godine - predstavlja prvi uslov uspeha. Cilj ranog logopedskog tretmana, jeste podsticanje normalnog razvoja govora, sprečavanje nastajanja smetnji u razvoju i sekundarnih poremećaja.
Odstupanje u razvoju govora može se lako utvrditi poredjenjem deteta sa vršnjacima. Ako se govor deteta razlikuje od govora druge dece ili postoje bilo kakva druga odstupanja u govoru, pomoć logopeda je dragocena. On će imajući u vidu nasledje, rizične faktore i oboljenja koja mogu dovesti do govornih poremećaja odlučiti da li je dovoljno dati savet i zakazati kontrolu za nekoliko meseci, ili odmah dete uključiti u tretman.
Mnogi govorni poremećaji mogu potpuno uspešno da se otklone u mladjem uzrastu. Rano otkrivanje i terapija doprinose podizanju sposobnosti i mogućnosti osoba sa govornim poremećajima.
Ako je dete opterećeno nekim od faktora rizika kao što je prevremeno rođeno, ako je imalo nedostatak kiseonika na porođaju, modru boju kože, žuticu ili je tokom prve godine patilo od visokih temperatura, opstipacije, dijareje, imalo jednu ili više zapaljenja uha, roditelji nipošto ne bi trebalo da čekaju da ono spontano progovori. Bilo bi dobro da se obrate logopedu u prva tri meseca života novorođenčeta.
Ukoliko nema navedenih faktora rizika, onda se roditeljima savetuje da prate razvojne faze govora i jezika i da, čim posumnjaju da dete nije razvilo naznačene govorne elemente, ne oklevaju nego potraže pomoć stručnjaka.
