ALERGIJA ili hipersenzitivnost predstavlja poremećeni imunološki odgovor na neku, inače bezopasnu supstancu ( alergen), a nastaje pri ponovnom izlaganju dejstvu te iste supstance. Pri prvom kontaktu sa alergenim dolazi do senziblizacije organizma (idiosinkrazija), kada dolazi do stvaranja IgE antitela koja se nazivaju reagini, klinička slika je slična alergijskoj ili nema kliničkih manifestacija. Tek pri ponovnom dejstvu te iste supstane dolazi do imunološke reakcije organizma- alergije i kliničke manifestacije bolesti.
Alergijske bolesti se NE nasleđuju već postoji sklonost, koja je genetski uslovljena a naziva se ATOPIJA. U atopijske bolesti spadaju atopijski dermatitis, bronhijalna astma, alergijski rinitis kao i neki oblici akutne urtikarije.
80% svih alergijskih bolesti nastaju u prvih 20 godina života, od čega 60% u prvih 12 meseci.
U prirodi postoji mnoštvo ALERGENA koji u organizam dospevaju na više načina a dele se na:
respiratorne ili inhalacione ( poleni, kućna prašina, buđ, grinje, produkti životinja- dlake ,perje...);
nutritivne ( jaja, mleko, meso, riba, pojedine žitarice, kivi, kikiriki, jagode...)
kontaktne ( različite hemikalije u idustriji i domaćinstvu, kozmetički preparati)
nadražajni ( isparenja, dimovi u industriji, duvanski dim)
ubodi insekata , medikamenti ( penicilin).
ALERGIJSKI RINITIS je hronični inflamatorni proces sluznice nosa nastao kao posledica delovanja alergena.
Prema ekspoziciji uzročnom alergenu može biti SEZONSKI, nesezonski ili PERENIJALNI i PROFESIONALNI.
Sezonski rinitis je izazvan različitim vrstama polena ( poleni trava, cveća, drveća, korova)
Nesezonski ili perenijalni izazvan alrgeneima koji postoje preko cele godine . Najčešći alergen iz ove grupe su grinje (iz reda dermatophagoydes, ovaj mikroorganizam se hrani ljudskom peruti,posebno mu pogoduju savremeni uslovi života, termički dobro izolovani stanovi,meblirani nameštaj, sobna temperatura između 20 i 30 stepeni C. U ovu grupu spadaju i kućna prašina, alergeni životinja, hrane, medikamenti i ostali.
Prema dužini trajanja simptoma deli se na INTERMITENTNI –simptomi traju manje od 4 dana nedeljno i manje od 4 nedelje i PERZISTENTNI- simptomi traju duže od 4 dana nedeljno i duže od 4 nedelje.
U KLINIČKOJ SLICI dominiraju:
svarb, peckanje u nosu, očima i grlu;
paroksizmalno kijanje, napadi kijanja u serijama;
vodenasta sekrecija iz nosa;
zapušen nos, nazalna opstrukcija;
crvenilo konjunktiva, suzenje očiju;
hiposmija, smanjeno čulo mirisa koja je najčešće prolazna.
Kod perenijalnih , celogodišnjih perzistiraju simptomi tokom cele godine a dominantan simptom je nazalna opstrukcija sa svim posledicama koje potiču od hroničnog nedisanja na nos a to su: rinogena glavobolja, respiratorna anosmija; osećaj suvoće u ždrelu, zaglušenost ušiju, periorbitalni edemi očnih kapaka, suv nadražajni kašalj, hronični zamor,loš kvalitet života.
Od alergijskig rinitisa boluje 25-40% stanovništva , kako u Evropi tako i u Svetu. Izveštaji Svetske zdravstvene organizacije pokazuju povećenje alergijskig rinitisa za više od 5% u poslednjih pet godina, a isti trend se očekuje u budućnosti tako da će 2020. godine svako drugo dete imati alergijski rhinitis. Svega 1/2 ukupnog broja pacijenata sa alergijskim rinitisom ima postavljenu dijagnozu a samo njih ¼ ima adekvatnu terapiju.
DIJAGNOZA alerijskog rinitisa obuhvata najpre ličnu i porodičnu anamnezu, klinički ORL pregled, mikrobiološki pregled nosnog sekreta i ALERGOLOŠKA ISPITIVANJA koja obuhvataju: kožne probe( prick test), pregled nosnog sekreta ( eozinofili),krvne pretrage( IgE antitela, eozinofilija, RIST I RAST testovi…), nazalni provokacioni testovi,kompjuterizovana rinomanometrija.
LEČENJE alergijskig rinitisa je komleksno, dugotrajno (najmanje tri godine).
Neophodna je kontinuirana obuka bolesnika, posebni program antialergijske prevencije koji mogu da umanje simptome za oko 40%.Nekada je prevencija jedini potreban vid lečenja, a sastoji se u adekvatnom prepoznavanju alergena, izdvajanje iz alergogene sredine, uređenje životnog prostora( prašina, grinja),promena radnog mesta, izbegavanje izlaganja alergenu(nutritive alergeni).
Od medikamenata koji deluju različitim mehanizmima na ciljne ćelije upotrebljavaju se H1 antihistaminici, lekovi koji stabilizuju ćelijsku membranu mastocita, kortikosteroidi, dekongestansi, antiholinergici,antileukotrijeni.
U većini slučajeva dobra kontrola simtoma bolesti se postiže kombinacijom oralnog antihistaminika druge generacije bez sedativnog efekta (redukuje simptome iritacije i sekrecije, Allegra tablete) i intranazalnog kortikosteroida (redukuje simptome nazalne iritacije, sekrecije i opstrukcije, Nasonex, Avamys sprej u nos).
Imunoterapija , delovanje na cirkulišuća antitela odnosno hipo ili desenzitizaciju što znači ponavljano subkutano,nazalno ili oralno davanje alergena u malim dozama u pravilnim vremenskim razmacima(radi se samo u specijalizovanim ustanovama za imunologiju i alergologiju).
Dr Maja Čvorović
Slike preuzete sa sajtova: parentsworld.com.sg i moms.popsugar.com
