Šta treba da znamo o “trećem krajniku“
Adenoid ili ždrelni krajnik je naziv za limfoidno-epitelni organ, u narodu poznatiji kao treći krajnik. On je, kao i ostali krajnici nestalan, prolazan organ, razvijen uglavnom u doba rasta organizma. Najvećih je dimenzija između pete i šeste godine života. Od puberteta tj. od 12-e do 16-e godine se naglo smanjuje i u normalnim okolnostima, potpuno iščezava oko 25 godine , tj. ranije od ostalnih krajnika. U tom periodu kada je razvijen, može, manje ili više da ometa normalno disanje na nos.
Oboljenja koja zahvataju treći krajnik i prouzrokuju njegovo uvećanje su najčešće infektivna. Kao predisponirajući faktori se navode ponavljane banalne infekcije ždrela i nosa, virusne osipne groznice (rubeole,boginje...), neadekvatna ishrana i nekomforni uslovi života.
Svako dete ima uvećan „treći krajnik“- to je fiziološka hiperplazija kao posledica imunološke reaktibilnosti, ali svako dete nema afunkcionalnu hiperplaziju trećeg krajnika. Stepen mehaničke opstrukcije zavisi od odnosa veličine krajnika i veličine epifarinksa tj.prostora u kome se on nalazi, a ne od same veličine krajnika.
Klinička slika:
Akutni oblik nastaje naglo sa opštim simptomima- povišenom telesnom temperaturom i do 40C, povraćanjem, dehidratacijom. Lokalni znaci su zapušen nos,otežano disanje na nos,otežano i onemogućeno sisanje uz povećanje limfnih čvorova vrata. Ponekad je prisutan i kašalj,upala uva i zapaljenje gornjih i donjih disajnih puteva.
Hronični oblik je praćen zapušenošću nosa što ima za posledicu disanje na usta, u početku prisutno samo noću. Deca spavaju otvorenih usta i hrču uz prisutan noćni kašalj i san bez odmora, koji dovodi do poremećaja u ponašanju deteta, slabije pažnje i učenja. Deca su često i plačljiva, razdražljiva i imaju loš apetit. Kasnije, kod jako izražene upale, smetnje su izražene i tokom dana. Disanje na usta izaziva i promene u razvoju kostiju lica deteta koje dobija karakterističan izgled tzv. „facies adenoides“ (uske nozdrve;progenija; visoko „gotsko nepce“;zbrisana nazolabijalna brazda; uvučeni frontalni nastavci maksila; bledilo) . Ta deca često zamuckuju ili mucaju i kod njih se redovno zapaža unjkav govor. Disanje na usta uzrokuje i poremećaj u hemizmu krvi sa smanjenom saturacijom kiseonika,pa su zbog toga deca uvek umorna, pospana.
Najteži oblik nazalne opstrukije je tzv. Sleep apnea syndrom kojeg karakterišu prekidi disanja u toku spavanja od najmanje trideset epizoda u trajanju od po deset sekundi u toku šest sati spavanja udruženi sa dnevnom hipersomnolencijom(pospanošću).
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze (otežano disanje na nos, česte infekcije nosa i uva, slabiji sluh, nenapredovanje u rastu, spava otvorenih usta , hrče noću i drugi gore navedeni simptomi ), kliničkog pregleda deteta ( ORL pregled- prednja i zadnja rinoskopija; timpanometrija ponekad i profilni Rtg snimak epifarinksa); mikrobiološka ispitivanja ((brisevi); alergološki pregled kao i laboratorijski pregled krvi.
Terapija u ovom slučaju je hiruška (adenoidektomija).
Savremene indikacije za operaciju su:
1. Hronična upala, naročito ako je praćena komplikacijama
na ušima,sinusima i traheobronhijalnom stablu ( rekurentni otitis media sa konduktivnim gubitkom sluha,sleep apnea syndrom, govorne smetnje,nenapredovanje deteta, rekurentni sinusitisi, bronhitisi, pneumonije, dentalna malokluzija i anomalije u razvoju kostiju lica...)
2. Idiopatska hiperplazija adenoida naročito ako je praćena
komplikacijama ( sekretorni otitis media).
Hirurško lečenje “trećeg krajnika” se ne preporučuje kod dece mlađe od šest meseci zbog vraćanja bolesti.
