Direktor dečjeg sajta je svoju preduzetničku priču započela pre 3,5 godine. Philip Morris i Eneca su je tada nagradili grantom za osnivanje biznisa, a ovih dana će još 200 ideja dobiti podršku. Ukoliko u Vama "čuči" preduzetnik i želite da započnete sopstveni posao u godini preduzetništva, možda Vas njena priča inspiriše, a mi je u originalu prenosimo.
Biti preduzetnik u Srbiji je hrabrost i ludost, ali u isto vreme i snažan motiv da budeš svoj na svome. Nije lako biti majka, supruga i preduzetnica. U isto vreme, nije lako biti ni zaposlena negde ceo dan, čak i sa velikom novčanom satisfakcijom, jer novac jeste bitan, ali ne i najbitniji. Neki trenuci brzo prođu, a neponovljivi su, bar kada je uživanje u rastu mališana u pitanju. Čini mi se da preduzetništvo uspešno sve ovo bitno u životu pojedinca može da objedini.
Moja poslovna priča krenula je sa nepunih 16 godina. Započela sam karijeru novinara u rodnom Kruševcu u vreme kada niko od mojih drugara nije radio, niti imao namere tih devedestih da išta pokuša. Ja sam oduvek težila da ne budem mediokrata, a takav put je težak, trnovit. A i mene takva karma prati. U toku studija i po završetku radila sam kao privatna učiteljica dveju devojčica, jer je to donosilo više para nego da se bavim novinarstvom. Zatim sam dve godine radila u Americi u nadi da ću ostati tamo da živim. Nije mi se dopalo, a i sudbina je imala drugi plan za mene. Ušla sam u marketing i prodaju, prvo kao referent, zatim direktor, kasnije kao Project Manager. Razvoj projekta, maksimalno angažovanje, rezultati. Sama sam uticala na svoju sudbinu, naučila mnoge lekcije i doživela da u roku od četiri godine tri puta ostanem bez posla.
Ideja da pokrenem sopstveni posao je uvek postojala u meni, samo sam bila uljuljkana i nisam imala potrebe za tim. Nekako sam smatrala da je taj segment predvidjen za moje zrelije godine. Ali, život me je demantovao. Desilo se u vreme kada je moja mlađa ćerka imala tri godine.
Preduzetnik iz nužde, to sam ja, ali zar većina nas nije u istoj koži? Nešto mora da prelije čašu da doneseš takvu odluku. Ono što mi je zapravo trebalo je dobra ideja, a to je najteže. A od nje do danas mnoge stvari nisam predvidela.
Spojila sam svoje iskustvo i znanje sa onim što volim,decom, porodičnim vrednostima i novinarstvom, i tako je nastao projekat Dečji sajt. Nisam želela da započnem bez slogana, trebaće mi za marketing, a i kako je prvobitno ceo biznis trebalo da bude na internetu, birali smo tako i naziv. Otuda i domen www.decjisajt.rs iz kog je proizišao i naziv firme. Na samom početku krenuli smo sa online shopom, ali ne bilo kakvim. Mi nismo šuma u kojoj se ne možete snaći, mi smo se uhvatili za jednu nišu, za decu, pa je naš put opet teži, ili bolje reći duži. Nikako bez novinarstva, otuda blog, sve dok ne apliciramo za grant ENECA-e i Philip Morris-a za opremu-rasveta, fotop-aparat, pozadine... Mi fotografišemo proizvode naših klijenata, događaje na kojima kao novinari prisustvujemo, baš kao što realizujemo jedinstvenu rubriku „Putovanje iz ugla porodice“ . Zahvaljujući nevladinog organizaciji ENECA prisutni smo na dogadjajima koje organizuju, učestvujemo u panelima, dobili smo pažnju, a to je dodatno teško kada se bavite uslugama.
U međuvremenu , za tri i po godine rada, postali smo i uvoznici brenda Kidorable, pored veleprodaje krajem 2014.godine otvorili i prodajno promotivni štand u Ušće shopping centru, a ovih dana i prodavnicu u tržnom centru na Voždovcu, gde nam je i kancelarija. Kao firma posvećena najmlađima, njihovom zdravom odrastanju, kao i njihovim roditeljima, od februara 2016.pokrenuli smo i besplatne radionice „Kako do uspešnog dojenja?“ namenjene trudnicama u Beogradu, sa željom da ih proširimo i na druge gradove. Opet naša adekvatna oprema sve to zabeleži, snimi, a mi zakačimo po neki segment na Youtube kanalu. Trudimo da se da zaokružimo priču, da trudnici ponudimo edukaciju, a kada postane roditelj, korisne i zanimljive tekstove u magazinu i kvalitetnu i sigurno bebi opremu, kasnije igračke, odeću, obuću,i ostale dečije proizvode u prodavnici. Tu smo za svaki dečiji maskenbal, rekreativnu nastavu, da predložimo izlet, kreativno igranje sa decom. Tu smo kao kompletna podrška.
Naša priča je tek na početku. Planova je mnogo. Čini se da smo mnogo toga odradili, ali moramo više.
Sa svim ovim segmentima delovanja dolazi vreme da budemo prepoznatljivi, da se dodatno vinemo, svima stavimo do znanja da smo tu i nosimo kvalitet sa sobom. Radimo na tome da u tome i uspemo.
Od onog jednog entuzijaste na početku, sada je to porodična firma sa petoro zaposlenih i tendencijom da se taj broj uskoro uveća.
Ono što često volim da kažem i što je kod mojih drugarica u studentskom domu stajalo godinama na zidu kao podstrek za vreme učenja„Nije lako, al’ polako!“
Aleksandra Bogadnović iz Beograda, osnivač web stranice decjisajt.rs
