Naša Lenka voli sport i igru. Nije ona devojčica koja će radije odabrati suknjicu ili haljinicu, već patike i trenerku. Njoj roditelji ne brane da se isprlja, a za svaki pad, malu nezgodu prilikom igranja kažu da je deo odrastanja. Igra Lenka i košarku i odbojku, i skija i pliva, i vozi trotinet, i rolere, izvodi čak i kerefeke na razboju igrališta naselja u kome živimo, a trenira Trambolining u Gimnastičkom klubu Pobednik. Zamislite dete koje dva puta nedeljno skače na trambolini. Kakvo je to oduševljenje! 
Nikad joj nije teško da ode na trening. Dr Danijela Vukičević, naš najdraži fizijatar kaže da deca moraju četiri sata dnevno da se igraju, bave sportom, ne da bi bili vrhunski sportisti već da bi razvijali koordinaciju, pravilan hod, držanje, bila zdrava, vesela. Imamo li mi roditelji vremena da izvodimo malu decu toliko sati dnevno na sportske aktivnosti a da smo radno aktivni i da nas svakodnevno ne čekaju i naše i obaveze naše dece? Nemamo, jer pored sporta, tu su strani jezici, poneke radionice i školice, spremanje ručka, sređivanje kuće, peglanje,...šta ja da vam pričam kad ste i sami roditelji, u istom sosu kao i mi.
Kod nas nekako sport je na prvom mestu. Imamo sreće da živimo u naselju gde je puno svežeg vazduha, terena, livade, parkića pa za svakoga ima po nešto. A krenulo je lepo vreme, te nam ne gine nedeljom dva sata sportskog porodičnog druženja. Razumećete da je bilo logično da naše dete odabere sportsko druženje kao način za proslavu svog osmog rođendana, jer takva mogućnost odnedavno postoji.
Na svim pozivnicama koje su nam dali u GK Pobednik pisalo je „Dragi roditelji, ponesite sportsku opremu jer će i za nas roditelje biti organizovano sportsko druženje!“ Znači, nema haljina, šminke, frizure, već trenerke i patike. Slavljenica je uhvatila fazon da kako vidi neko dete da joj prilazi, skoči na odskočnu dasku i stvori se pored svog gosta. Kad se okrenete, uvek neko dete skače, neko se penje uz konopac, ono treće ljulja ili prevrće. Dva profesionalna trenera za decu i jedan za roditelje. Ne vidite da neko dete sedi. Naravno, samo po neki roditelj čvrsto se drži za stolicu ili čuva bebironca. Ostali koriste sprave, igraju badminton, odbojku, do onog trenutka kada nas je trener Milan organizovao da se takmičimo. Prvo smo se, po pravilu zagrejali, a onda je krenula naša avantura. Dva tima, po sedmoro u ekipi(isto toliko njih nije učestovalo). Ostali su navijali, slikali, smejali se. U treningu je kum Peđa, komšinica Nena i mama slavljenice. Ujna Jelena bivša gimnastičarka, čika Željko fudbaler, svakako svi zajedno takmičarski naklonjeni, željni avantura i pobeda. Deca navijaju, hoće i ona sa nama „u ring“. Slatko smo se ismejali, lepo družili i bez opterećenja uživali. 
Po završetku našeg takmičenja napravljen je i poligon za decu. Sad roditelji navijaju dok se mališani takmiče. Svi rumeni, sa osmehom na licu, skaču, provlače se, poskakuju. Njihove ekipe su veće,ali i publika žustrija. Kako bi poneka majka skočila da pomogne svom mališanu da postigne što bolji rezultat! 
Vidite tu da neka deca ne znaju da naprave kolut napred, a volela bi, silno se trude. Možda nemaju prilike da se bave sportom. Za mališane je sportski rođendan zahtevan pa su nam od hrane u klubu preporučili sendviče jer posle posluženja opet ide fizička aktivnost. Mi smo doneli naše tanjiriće, stolnjake, balone, lampione, jer u klubu su na raspolaganju frižider, stolovi i stolice i ogroman broj sprava. Ovde je akcenat na sportu, niko vas ne služi, pa ste jedino vi gostima na raspolaganju.
Imate utisak da ste na pikniku, samo u zatvorenom prostoru i što vam decu animiraju profesionalci, sportski treneri. Rođendan je trajao dva i po sata. Slavljenica je bila prezadovoljna. Njeni drugari oduševljeni baš kao i njihovi roditelji. Vratili smo ih u detinjstvo na koji trenutak, omogućili im jedinstvenu zabavu bez šljokica. Neki su nas zvali telefonom da nam prenesu svoje oduševljenje i pozitivne utiske. Bila sam presrećna što se svima dopao naš izbor.
Opet nismo napravili porodičnu fotografiju, tradicionalno zaboravljamo. Ovaj put jer nismo mogli da se pohvatamo. Lenka skače, Dunja se prevrće, tata služi goste a majka sa gostima od sprave do sprave.
Zabeležili smo mnogo ludih fotografija, hvatali smo mališane kako skaču na trambolini i izvode neke piruete. Uhvatili smo i po nekog roditelja na konopcu, drugog kako se igra sa svojom decom.
Neki su zaseli na strunjaču da se odmore, a neki uživaju u razgovoru sa prijateljima.
I dok pišem, radujem se iskustvu proslave sportskog rođendana. Naš cilj je bio da rođendan bude lep, da se deci dopadne, da bude drugačiji. U svim namerama ovim smo uspeli, a najlepše od svega su široki osmesi 30-ak mališana koje je uživalo i koje će pamtiti Lenkin rođendan kao jedinstvenu sportsku zabavu što svim roditeljima od srca preporučujem. Naravno, ukoliko iole u vama čuči neki sportski tip.
Više o sportskom rođendanu - Gimnastičkom klubu Pobednik
