Zovem se Aleksandra Bogdanović. Rođena sam u Kruševcu pre 37 godina kao mlađe dete i najmlađe unuče. Moje detinjstvo je bilo divno, spokojno. Sve do sedmog razreda želela sam da postanem lekar, a onda sam odjednom zavolela novinarstvo, profesiju hrabrih, odvažnih ljudi spremnih da menjaju svet. Sa 16 godina napisala sam prvi tekst koji je objavila kruševačka “Pobeda” i plakala sam od sreće. Mislila sam da će novinarstvo definitivno biti moja sudbina. Svi moji kasniji potezi išli su u tom pravcu sve dok nisam uzela u ruke diplomu Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Te 2000-te sam procenila da mi je bolje da budem privatna učiteljica dveju fantastičnih devojčica, nego da radim na radiju bez honorara. Onda sam na dve godine otišla u Ameriku sa tadašnjim momkom, sadašnjim suprugom da gasterbajtišem, položila prijemni za postdiplomske studije na American University i ipak odlučila da se vratim. Često me i danas prijatelji pitaju zašto smo se odlučili na taj korak. Moj odgovor obično bude: “ Nisam želela da mi deca rastu u toj sredini, a i stanje u našoj zemlji je bilo obećavajuće!”
Samo nekoliko meseci posle povratka, našla sam posao. A onda, od momenta kada sam ostala u drugom stanju počeli smo da jurimo veze- od ginekologa, preko one za upis u vrtić i redom. Na svakom koraku neka služba u državi je morala da me spotakne. Prošle godine, pre nego što ću napraviti biznis plan za pokretanje sopstvenog projekta, pomislila sam da smo ipak pogrešili.
Danas, mi smo tu gde jesmo, baš kao i vi. Roditelji smo dve zdrave devojčice i u ovom moru problema na koje svi mi u Srbiji nailazimo, pokušavamo da se snađemo. Ponovo se u meni budi ona osnovna želja za novinarstvom, da stvari učinim boljim, da informacije učinim dostupnim, da vas povučem za rukav i ukažem na alternativne vidove lečenja, da vi bolje od mene budete informisani ako se odlučite da ostavite matične ćelije, da vam predstavim lepote Srbije na drugačiji način, pronađem nešto kreativno za igranje sa mališanima, podelim sa vama neki domaćinski recept za moderne mame, željne svoje dece, a ne samo šporeta, da vama u Južnoj, Istočnoj, Zapadnoj i Centralnoj Srbiji podjednako posvetim pažnju, baš kao i vama u Vojvodini, jer internet nema granica, i putem njega se informacije brzo šire.
Ako pronadjete koji redak da vam se sviđa, neki savet koji je primenjiv, ako u vama pokrenemo želju da nam pošaljete recept, slike sa putovanja i trenutaka odrastanja vaše dece, ako vam pomognemo u izboru, ako vas pokrenemo da i vi načinite korak više kako za sebe tako i za svoju decu, projekat decjisajt.rs je uspeo.
Istovremeno, ja želim da vam ukažem na činjenicu da u Srbiji postoji ogroman broj malih porodičnih firmi koji bi da dodju do svih nas, ponude nam kvalitet, ljubav koju su utkali u svaki karner na haljinici, cvetić na cipelici...
Decjisajt je odabrao njih za svoje partnere. Naravno, izbor je uvek na nama samima, a ako ste već ovde moram da vam se zahvalim što je decjisajt.rs vaš izbor. Pokrenite nas brojnim pitanjima, sugestijama, receptima, slikama. Pomozite nam da budemo bolji, da rastemo zajedno sa vašim mališanima.
A mi? Mi ćemo se potruditi da vam damo snažnu podršku u razvoju zdrave i vesele dece.
Hvala Vam na iskrenoj nameri
Aleksandra, Dunjina i Lenkina mama
osnivač Decjeg sajta
