Tužna slika Srbije povremeno bude poljuljkana nekim akcijama koje daju tračak nade, da, ako hoćemo može nam biti bolje. Nije to onaj boljitak o kome maštamo verujući da u normalnim zemljama zapada on postoji, već jednostvavno buđenje svesti da treba da se prodrmamo, probudimo iz nesvesnog stanja i svoj razum, ambiciju, borbu usmerimo na pravi front, jedini ispravni, onaj na kome leže uspešna društva, mikro preduzeća.
Kratka slika Srbije danas:
-Žene preduzetnici su na čelu 26% aktivnih privatnih preduzeća
-15% je samostalno u biznisu
-U poslu opstaju u proseku 18 meseci
-99% njih zapošljavanje manje od 10 radnika
Ovo su statistički podaci koje su izneli oni koji se njima bave. Privrednoj komori Srbije i Evropskom pokretu u Srbiji poražavajući podaci doprineli su da podrže Forum za razvoj ženskog preduzetništva, koji je po prvi put 30.3.2015. godine održan u Srbiji.
Forum je odlično osmišljen, sa jasnim ciljevima da se pomogne svima, možda malo više toj majci, supruzi, ćerci koja kreće preduzetničkim vodama.
Sa ovog mog ženskog aspekta, nije bitno da li je preduzetnik žena ili mukarac sve dok se njemu u državi pravi teren da uspe, pruža ruka prijateljstva, a ne noga spoticanja, daje mogućnost da ta hrabra osoba, i pomalo lucksata u ovakvoj državi u ovakvom trenutku ulaže neka sredstva koja možda čak i nisu njena.
A statistika kaže da se bavimo preduzetništvom iz nužde. Ona je u Srbiji glavni pokretač. Ja živ primer, tri puta ostala bez posla, na mnogo razgovora bila, previše puta se iznervirala, videla preko puta sebe na mnogim razgovorima poprilično nesposobnije od sebe. Nisi vrhunski, nisi nezamenljiv, moraš da se snađeš. Ali, okruženje, zemlja nema volje da tvoj potencijal dočeka. Mnogo nas je malo hrabrih, a to nije ni čudo kada život žive veliki, a mali moraju da se kriju u mišju rupu.
Statistika još kaže da malo nekretnina posedujemo mi žene na svoje ime, pa su nam i ograničena finansijska sredstva. Koprcamo se godinu, dve i onda nas nema, pojede nas briga za decom, za roditeljima, poslom. Kredite teško dobijamo. Možda nam ih i ponude, ali kad počnu da nas bankari obrađuju, nekako zapne. Opet ja i moje iskustvo. Dobitnica nagrade “Cvet uspeha za ženu zmaja”. Kao podstrek i nagradu, jedna banka dodeljuje fenomalni kredit, ali ... Ukratko, moj bilans u prvoj i drugoj godina poslovanja nije adekvatan.
Izvinite što sam firmu osnovala u novembru i uložila svoja sredstva da ista zaživi, i izvinite što sam za mesec dana uspela jedva da budem pozitivna. Izvinite, što sam tek u osmom mesecu svog poslovanja izašla na pozitivnu nulu, ili prevedeno uspela bez ulaganja da pokrivam troškove. Izvinite što nemam “deal” da država samo preko moje firme na primer izvozi struju, pa nisam sposobna da napravim brze pare. Loše mi ide, nisam ja sposobna kao vi. Hvala na kreditu, moći ću od njega da kupim semenke I kikiriki.
Ta žena uvek je nekako rastrzana, ali se bori lavovski. Kažu, neiskorišćeni potenicijal. Nema sumnje da je tako. Pa zar nije sigurnije sedeti u državnoj upravi, šćućuriti se i čekati platu, nego buditi ambiciju. Bolje da je uguši, suzbija što dublje može i ne dozvoli da ispliva. Može tako da vas prevari, unervozi, pokaže vam koliko ste slabi, nemoćni, ludi. Sami da promenite ništa ne možete. I bolje da ne pokušavate. Treba vam podrska, u političkim prilikama, u jakim privrednicima, u obrazovanju.
Statistika kaže, one zemlje koje u svim nivoima obrazovanja sprovede obuku za preduzetnike, višestruko im se vraća. Ta deca, pogotovu ženska češće se odlučuju da pokrenu svoj biznis, i to onaj uspešan. Potkovani su znanjem, praksom, naučena su da razmišljaju preduzetnički. To je stub jednog društva. Da, baš ta mala i srednja mikro preduzeća su baza uspešne privrede.
Zato ja podržavam ovaj forum, njegove ciljeve, deklaraciju. Ne zato što je ženski, nisam u tom fazonu, već zato to ćemo mi žene sa njim da napravimo prilike i za mukarce, za našu decu koja treba da stasaju, nadam se u preduzetnike. Podržavam edukovanje na svim nivoima, ne samo budućih, naprotiv, pre svih, postojećih preduzetnika. Podržavam ideju da što pre što višak zaposlenih u državnoj upravi ostane bez posla i pruži im se adekvatna pomoć da stanu čvrsto na svoje noge, kao uspešni preduzetnici.
Podržavam, ako uopšte postoji ideja, da nam sve poreske i druge slične uprave u zemlji pruže ruku, edukuju nas kako da poslujemo pametno, kako da punimo budžet naše zemlje a oni novac usmere na pravu stranu, onu koja će da gradi stabilno društvo, jer mi nismo nesposobni, već needukovani, nemotivisani. Volela bih da nam u firmu dođu s ciljem da nas upute, a ne kazne. Podržavam i političare u Izvršnom odboru Foruma, jer su nam preko potrebni. Podržavam svaku inicijativu koja ima za cilj promenu na bolje.
Želim da verujem da će ovaj Forum u skorije vreme to i doneti. Molim sve u zemlji da ova konferencija ne bude štiklirana kao urađena, kako bi se zadovoljila forma, pokazalo nekima da nešto radimo i da nas nije briga za akcije i rezultate. Ja kao preduzetnik imam pravo da želim da on uspe, da moje dete u sedmom razredu osnovne škole već počinje da prihvata preduzetništvo kao veliku moć, snagu koja će da joj obezbedi stabilnost, sigurnost, kao primamljivo zanimanje, jer ono to zaista i jeste, i treba da bude.
Znam ja da ne možemo svi da budemo preduzetnici, i ne treba. Ta edukacija na svim nivoima pomoći će onim smelim, hrabrim preduzetnicima da pored sebe imaju dobre menadžere, jer nije svako sposoban da vodi firmu, ali mnogi jesu sposobni da je odličnim radom, angažmanom uspešno sa preduzetnicima nose na svojim plećima.
Želim da se radujem da ćemo uskoro u ovome uspeti. I vi i ja, i naša deca.
Aleksandra Bogdanović
osnivač DečjiSajt doo
privatna arhiva
