Školski maskenbal za malu Saru

Po nju su došle kočije. Neobične, unikatne, kakav svet video nije. Vidi se da  su ručno ukrašene, da su nečije vredne ruke neumorno radile na ovom remek delu. Ne, u njima nema mesta za princa, one su jednosed. Nema ni konjića da ih vuče, ni čarobnog štapića da im omogući da na krilima vetra zaplove u neku predivnu bajku, ali imaju svoj karakter, osobenost, ono po čemu običan nepoznavalac situacije ne može da ne zastane,da se ne zadivi.

A nju, malu Saru Petković iz Knjaževca tata, kao i uvek, do njenih kočija, nosi u svom naručju. Nije ovde reč o razmaženoj princezi koja ne bi da uprlja nove cipelice, već o sudbini koja se poigrala sa jednim mladim životom. Iako boluje od cerebralne paralize, za svoje roditelje ona je najlepša princeza, a njen osmeh ta iskra koja im daje krila  za svaki novi dan, i svoj i svoga deteta.

Sara danas blista. Jedva je dočekala trenutak da svoj kostim pokaže drugarima iz odeljenja.  Tako i ona zamišlja princezu, i uživa u ulozi koju je sa mamom odabrala. Ona će svoj kostim da provoza, slikaće se sa drugarima, učestvovati u njihovim pričama i sa uživanjem se sećati ovog događaja.

A mama? Biće tu, uvek pored Sare da priskoči, pomogne, pruži, doda, potrči. Tako to obično mame ovih mališana rade. Realizuju nemoguće, ono označeno kao “nema šanse” pretvaraju u “moguće”, grebu, bore se, i srcem, i rukama i nogama, za makar jedan % boljitka. A kada sazna da tamo negde u svetu taj boljitak može da drastično promeni život njenog deteta, onda mama čini sve da ga i ostvari.

Sara je do nedavno sa svojim roditeljima živela na petom spratu zgrade bez lifta. Ali kako je rasla i njeni izlasci predstavljali opterećenje za  roditeljska umorna leđa, prodali su stan i kupili kuću.  Sada više vremena provodi napolju igrajući se sa svojim bratom. Njih četvoro često možete videti  u gradu, kao i na Knjaževačkom bazenu. Plivaju, uživaju, druže se.  Sara najviše voli da se igra sa “Grkinjom” kako je nazvala loptu koju je pre dve godine na letovanju u Grčkoj dobila.

Ali, kako nesreća nikad ne ide sama, prošle godine Sarinoj mami  Brankici je konstatovan tumor na dojci. Nije brinula o svom zdravlju. Da, ono je i te kako važno, ali Sarina situacija je bila bitnija. Ko će još da se  sobom bavi? Najvažnije da je prošlo i da mama ponovo može svom detetu maksimalno da se posveti.

Brankica je profesorka matematike u osnovnoj školi Kaplar. Kolege je poštuju, deca je vole. Godinama nije mogla da radi, bila je sa Sarom, noć i dan. Nju poznajem kao uvek nasmejanu, spremnu za razgovor, druženje. Nikad se ne žali, muku ne pominje. Iz nekih davnih priča znam da ima jedan cilj, veliki, da Saru stavi na noge i na taj način osposobi je da se koliko toliko brine o sebi, osamostali za osnovne životne stvari.  Od Sarinog rođenja ona svakodnevno čini sve kako bi se isti i ostvario. Sada, on postoje tako realan.

Naime,sasvim slučajno juče sam  saznala za  vest Knjaževačkog info kanala vezanu za operaciju male Sare u Americi 4.9.2015. Zato sam istu želela da podelim sa svima vama. Znam da je mnogima teško i da se tradicionalno nema, ali mi je drago što su roditelji Tijane Ognjanović iz svog fonda izdvojili  44.000$ za  operaciju  i ortopedska pomagala . Na klinici u Sent Luisu Sara i njeni roditelji biće mesec dana.

Znam i da tako dug vremenski period iziskuje i dodatne troškove, pa svi koji mogu i žele da pomognu, novac mogu da uplate na žiro račun otvoren kod UniCredit banke: 170-0010114217006-88.

Svesna sam da je mnogo ovakve dece širom zemlje i da nije moguće svima pomoći, kao i da se svakodnevno svi odričemo mnogih lepih stvari jer nam tako sudbina nameće. Ali sam sasvim sigurna da ono čega ne možemo i ne smemo nikada da se odreknemo, jeste  osmeh deteta, i mog, i vašeg, i Brankicinog.

Zahvaljujući pomoći dobrih ljudi, po malu Saru na sledeći maskenbal neće doći kočije. Mama Brankica će već od pomagala napraviti čarobne štapiće. A za neku godinu, upornim vežbanjem, čarobne štapiće zameniće tatina snažna ruka, ona koja godinama mašta da zajedno sigurnim koracima prošeta sa svojom ćerkicom.

Aleksandra Bogdanović
foto:privatna arhiva