Dan kada slavimo prvi rođendan!
Prošlo je tačno godinu dana otkada smo zvanično pustili www.decjisajt.rs. Mi se jesmo konsultovali sa zvezdama, jer smatramo da one treba da budu naše vodilje. Nekom je to astrolog, nekome iskreni prijatelj, bračni drug, sestra, otac ili majka. Onim retkim ženama i svekrva. Neke vodi snažna volja i želja za uspehom, a nekima od nas je dovoljan osmeh dece kao pokretač.
Kada snažnu volju jedne žene podrže svi nabrojani na okupu, svako na svoj način, I kada se pomešaju emocije straha, plača, neizmerne sreće I tuge u istom danu, I kad I sami ne znate u šta srljate, svakako nešto mora da ispadne. Samo što je tog dana jedno samo bilo jasno-postala sam preduzetnik. Uhvatila sam sudbinu u svoje ruke. Dok su bake na smenu čuvale decu, radila od jutra do sutra, po 16 sati dnevno dok nismo pustili sajt i nastavila istim tempom sve do Nove godine, a I onda dok su svi odmarali I uživali u raspustu, neko zimovanju, otišla jedan dan na skijanje da se odmorim. Pa ko troši novac u vreme kada počinje da stvara svoju nesigurnu budućnost u nesigurnoj zemlji, surovoj za mladog čoveka?
Majka koja se brinula i čekala uporno da mene ovakvu neko mora da zaposli, jer njeno dete je radnik kakav ne postoji(kako drugačije majka da misli o svom detetu), svekrva koja je od muke, baš kao i ja, postala privatnik pod stare dane, koja je bodrila svom snagom i biranim rečima, i suprug sa čuvenom rečenicom “Ne kaže se ako uspem, nego kad uspem!” A godina svaka gora od prethodne. U državi gotovo da samo živi državni sektor, a ti mali, najmanji deo bez kog se može, guraj sam. Igraj na koju god hoćeš kartu, ali znaj, nije svakom suđeno da uspe, niti je nas mnogo briga za tebe.
Mesec dana čas prođe, svako uzme svoje-kirdžija za kiriju, država za doprinose, poreska za građevinsko zemljište, saradnik za zasluženi honorar. Sve što zaradiš, ako se to zaradom smatra,i još mnogo više, ti proslediš i tako iz šupljeg u prazno što bi naš narod rekao. Onda naletiš na čoveka sa iskustvom koji ti kaže da bar dve godine mora da ulažeš dok ne krene novac da ti se vraća. Kako to zvuči daleko? I još neizvesno na kvadrat. A ti se boriš, lavovski. Ustaneš ujutru pa deliš flajere ispred vrtića, popodne opet skokneš do Ade, poznatih parkića, svakom se obratiš sa puno reči, jer nudiš tvoj proizvod, a u njega ulažeš mnogo vremena, odricanja, ljubavi.
I tako, osvane 1.septembar, 9 meseci nakon početka I ti shvatiš da si uspela da pokriješ sve troškove. Kakva je to sreća! Kao dobitak na lotou. Ništa ti ne može pokvariti raspoloženje. Odmah častiš sebe i svoje najmilije jer neko jednom reče da se svaki uspeh mora zaliti. Opustiš se pa krene dalje, još poneki ugovor, povećanje poseta na sajtu, kupovina u online shopu I čitaoca u magazine. Dobiješ nagradu za ideju projekta, pa ti daju dodatni elan da guraš dalje. I tako, smenjuju se loši i dobri dani, ostane ti poneki dinar za kikiriki I žvake I sa ove pozicije ti kažem, buduća preduzetnice, neće tu još neko vreme biti para za jagnjetinu ispod sača, ali ima nade, ima ono što te vodi, što te jedan dan nasekira, natera suze na oči, a drugi oraspoloži jer ti si svoj na svome, I teško je, mnogo je teško, ali znaš šta je tu dobro-što ti niko ne stoji nad glavom, ne vređa te, ne ucenjuje. Nosiš svoj teret kako znaš I umeš. Pitaće te ovi iz ponekih državnih službi, “ Što ne dajete na čekove, jer Vi znate da ljudi nemaju para?”, ali kome ti da objašnjavaš da su oni svi bogataši za tebe, kome da se pravdaš, jer takvi nemaju emocije za nas privatnike. Oni su udomljenji. Ćuti i teraj dalje i pogledaj onog gore povremeno, za njega sam sigurna da zna šta radi. Moje je da dam maksmum, njegovo da presudi.
Dečji sajt je za ovih godinu dana stekao brojne prijatelje, upoznao više vrsta “srpskog” menadžera, pao, pa ustao, naučio par životnih lekcija I uneo ogromnu ljubav u sve što je odradio I planira da radi. Neko će to nekad sigurno znati da ceni.
Ovo obraćanje je namenjeno tebi koja si bez posla, a bolja si od mnogih onih koje je život mazio. Namenjeno je i tebi koja negde učmalo sediš u nekoj državnoj firmi, udišeš vazduh koji te guši jer ti ne daju da ispoljiš svoju kreativnost I inicijativu I tebi, devojko, koja kad završiš sve te škole bez jakih leđa bićeš još jedna mala na listi nezaposlenih. Ništa ja nisam ni vrednija ni bolja od svih vas, a ima vas mnogo. Ja sam možda u nekom momentu samo bila odvažna jer često idem glavom kroz zid. Ja se tebi obraćam da bih te naterala da se zamisliš, nateraš sebe na korak, težak i pretežak, ali pomak u tvom životu. Ne pričam ti bajku, jer je i ja ne živim. Ne teram te da srljaš jer sam i ja dobro promislila pre ulaska u ring, samo želim da ti kažem baš ja, koja još nisam ni poštenu platu za sebe zaradila, AKO NE POKUŠAŠ NIKAD NEĆEŠ ZNATI, A UVEK ĆEŠ SE KAJATI. Ja sam odlučila da se ne kajem,a da ti pravo kažem iako ne uspem, ne može mi niko zameriti jer jedno je sigurno- DAJEM SVE OD SEBE DA USPEM.
Nadam se da ćeš i ti!
