Ovih dana nekako nam baš ne ide. Borimo se sa vodenom stihijom i molimo se da nam što pre dođe sunce, nasmejana lica mališana i što više njih se vrati svom domu. Uzdamo se u humane ljude da će sagraditi kuće ljudima koji su ovih dana ostali bez njih. Neko će profitirati jer vazda je ona prisutna "Dok nekome ne smrkne, drugima ne svane". 
Nekako mi dođe da poverujem i u onu "Beda na badu ide". Prosto mi nas je žao, a to prokleto sažaljenje je onaj poslednji osećaj koji nam treba da bi smo se digli iz pepela. Koji je moj doprinos koji ovoj situaciju mogu da dam? To je pitanje koji mnogi ovih dana sebi postavljaju. A možemo i te kako, i jesmo što je najbitnije. Nismo svi mi želji medijske pažnje, nismo nastupili kao organizacija i slikali se za medije. Mnogi od nas vukli su kese sa hranom, vodom, odećom i učinili jedni druge ponosni na pripadnost narodu koji ne ume da se složi. Bilo je tu dece, mladih, starih, svako je dao svoj mali doprinos. Čućete sa strane i po neki pogrdan komentar. Kakvi bi mi bili kada ne bismo imali posmatrača sa strane koji večito nekoga i nešto kritikuju? Ali oni su manjina, a mi ostali većina, nedovoljno bogata materijalno da pomogne drugima, ali dovoljno bogata duhovno da se odrekne malo svoga zarad naroda koji je ugrožen, a kome celim bićem pripada.
Osvrnuli smo se svi zajedno i pružili ruku spasa, onoliko koliko sebi smemo da dozvolimo, jer težak je ovaj mesec maj, težak i pretežak. Neke roditelje čeka mala, neke velika matura, spremanje prijemnih ispita, stres oko upisa i sa svim tim se treba izboriti.
I naravno da hoćemo, jer što nas ne slomi, ojača nas, a mi smo na lomove navikli i čekamo onu dugu posle kiše što pre da se pojavi nad nebom Srbije. Mora i hoće, jer i nama jednom mora da dođe.
Znajte, mi ćemo se potruditi da vam u sadržajima na našem sajtu koliko toliko olakšamo vaše dileme.
slika:www.petplus.rs
