Mirjana Gnjatić je podrška i pomoć ženi tokom njene trudnoće, pratilac na porođaju. Zadužena je za emotivno i fizičko blagostanje majke, ali i oca. Deo je tima koji učestvuje u porođaju, a opet nije medicinski radnik. Ona je dula. Pomaže ženama da se lakše porode. Osnažuje ih, inspiriše, opušta.
Prošla je obuke i brojne seminare kako bi bila najbolja pomoć i podrška, ne samo majci, već svima koji je okružuju tokom porođaja.
- Verujem u rađanje i sposobnost svake žene da rodi svoju bebu na najdivniji mogući način. Na obuci sam učila o fiziologiji porođaja, o položajima za rađanje, tehnikama masaže, kako da reagujem i šta da radim u kriznim situacijama, kada stvari više nisu onakve kakvim ih je majka planirala. Pomažem majci da informisano bira procedure i postupke na porođaju, ali u našim uslovima, još uvek sam mnogo više služiteljica i negovateljica. Poznajem zvuke koje ispušta žena koja rađa, pomažem joj da pronađe svoj glas, da ga oslobodi kako bi se otvorila i propustila bebu. Dišem zajedno sa njom, bodrim je i plačem kad se beba rodi – objašnjava Mirjana Gnjatić.
Prvu obuku prošla je pre četiri godine i do sada je bila na sedam porođaja.
- Zvuči kao kliše, ali zaista učim od žena sa kojima dolazim u kontakt, sa kojima razgovaram o opciji da im budem na porođaju i učim od svakog trenutka na porođaju. Trenutno mi je interesantno da posmatram koliko intuicija može da me vodi u svemu tome, od toga da li ću nekoj ženi biti na porođaju, do toga da li će se porođaj odvijati tako kako ga ona želi.
Kaže da je svaki porođaj priča za sebe, da je svaka žena univerzum za sebe, a svako iskustvo posebna magija.
- Moje lično iskustvo dva prirodna porođaja i porođaj na kojem sam bila tri dana učvrstili su me u uverenju da u pravom okruženju, u kojem je žena neometana, nepožurivana, ohrabrena, uz punu emotivnu podršku i pomoć ako joj zatreba, rađa u svoj svojoj snazi. Potrebni su strpljenje i vera. Beskrajni. I znanje za kojim može da se posegne u trenutku, ako zagusti i ako zatreba.
Od babica koje rade po celom svetu, Mirjana je puno naučila o neometanom porođaju, o vrlinama i načinu na koji rade tradicionalne, autentične babice.
- Spoznala sam njihovu ljubav prema ženi i bebi, njihovu strast za rađanjem i pomoć ženama, kao i neprestanu inspiraciju u širenju svog znanja i razumevanja. Učeći nas, podržavajući nas, povezujući nas sa drugim ženama. Neke od njih su mi nepresušan izvor inspiracije i vere da samo posvećenim zalaganjem i neodustajanjem, možemo poboljšati uslove u kojima žene rađaju.
Mirjana, dula, je u potpunosti na raspolaganju ženi tokom njene trudnoće, ali i nakon bebinog rođenja. Pre porođaja razgovara s trudnicom o svemu, njenim željama, kako se oseća, kako se tata oseća, koji su im planovi, koji strahovi i sumnje.
- Pomažem im da što pripremljeniji i pozitivniji dočekaju veliki dan. U bilo koje doba dana ili noći žena može da me pozove, po dogovoru sam kod nje i potpuno sam joj na raspolaganju. Idealno, nakon određenog vremena provedenog kod kuće, krećemo u porodilište gde sam zajedno sa njom na porođaju i u trenutku kad se beba rađa. Držim je za ruklu, bodrim, vlažim usne, masiram, brišem znoj sa čela, pritiskam na bolne tačke kako bi joj bilo lakše, predlažen tehnike opuštanja ili vizueliziranja bebe koja dolazi, grlića koji se otvara.
Sve sam što joj treba iz trenutka u trenutak. Nakon što se beba rodi, ostajem još neko vreme sa njom i sa ocem, i posle je obilazim, par dana nakon porođaja. I još jednom oko četvrte nedelje. Pomažem majci da integriše iskustvo, priseti se nekih za nju važnih stvari, pomognem joj oko dojenja ako je potrebno, pričuvam bebu da ona može da se okupa…
Mirjani najviše znači kada joj roditelji kažu da im je svojim dolaskom na vrata unela sigurnost i mir.
- Pored časova joge za trudnice, mame i bebe koje vodim, pored angažovanja na porođajima, jedan od zadataka mi je i organizacija obuke za dule kako bi što više žena koje žele da imaju podršku i pomoć na porođaju to mogle da ostvare.
Obuku koju Mirjana Gnjatić organizuje vodi Reka Dezsi iz Mađarske, dula sa ogromnim iskustvom.
- Ona nas uči kako su dule zaživele tamo i kako su svojim angažovanjem i istrajnošću promenile ne samo uslove u kojima žene rađaju već i odnos lekara prema trudnici, kao i povećano poverenje u dulu, njene veštine i tehnike, kako bi se žena prirodno porodila. Zaista verujem da je došlo pravo vreme i za naše žene i za naša porodilišta. Udruženim snagama možemo pomoći rađanju u radosti i sreći. Jer pozitivno iskustvo rađanja oblikuje čovečanstvo.
Dečji sajt
