On prenosi magiju Beograda turistima koji su prvi put u našoj prestonici, ali nije redak slučaj da u “free walking” turama, turistički vodič Željko Petrović ima i “domaće goste” - Beograđane koji žele da saznaju manje poznate činjenice o istoriji grada u kome žive. Željko je sa nama podelio interesantne priče o poznanstvima sa strancima sa kojima se svakodnevno sreće, o svetskim destinacijama i gradovima koji su na njega ostavili najjači utisak ali i o svojim dečačkim snovima koje je ostvario kroz posao kojim se danas bavi
-U osnovnoj i u srednoj školi imao sam dobre profesore geografije koji su mi preneli tu ljubav. Nakon gimnazije krenuo sam sa studijama geografije i moja prva vizija bila je da budem profesor ali sam posle ipak prešao u turizam jer je to mnogo dinamičniji posao na kom možete da napredujete. Smatram i generalno, da deci treba ostaviti mogućnost da biraju ono čime će se baviti, ono u čemu su oni najuspešniji i u čemu se najbolje osećaju. Neophodno je pružiti im raznovrsne mogućnosti, upoznati ih sa različitim aktivnostima da bi oni sami mogli kasnije da pronađu sebe u nekom od tih zanimanja. Važno je ne forsirati ih, da jednog dana ne dođu do toga da ostvaruju nedosanjani san svojih roditelja
Često je baš Željko prva osoba u Srbji sa kojom se sreću stranci pa mu je izuzetno važno da grad i našu kulturu predstavi na pravi i autentičan način. Prvu samostalnu turu na engleskom imao je 2012. godine a do sada ih je bilo 1270.
- Pre nekoliko godina, prijatelji mog strica koji živi u Nemačkoj bili su u poseti u Beogradu i pozvali su me sa željom da im pokažem grad što je za mene bilo mali šok jer tada još uvek nisam bio siguran u svoje znanje engleskog a trebalo je da vodim strance i da im predstavim sve znamenitosti. Proveli smo pet dana zajedno, pored Beograda pokazivao sam im i Golubac i Đerdapsku klisuru, obišli smo i Viminacijum, Novi Sad i Oplenac. Nakon ovoga video sam da mogu lepo da se snađem u ovakvim turama sa strancima, da se njima dopada to što ja pričam i kako prezentujem i onda sam krenuo pri agenciji da radim turu -Podzemne tajne Beograda- na srpskom. Ubrzo sam dobio priliku da krenem da radim i ture na engleskom i od tada tj.od 2012,. pa do danas odradio sam 1270 tura na engleskom.
Najveće uživanje za ovog mladog momka su pozitivni komentari koje dobija od turista sa kojima radi.
-Pre nekoliko dana devojka iz Vašingtona je ostavila komentar da je bila na mnogim turama u centralnoj i istočnoj evropi, dakle više od 10-ak gradova, i da joj se tura u Beogradu najviše dopala I zaista nije mala stvar kada čujete tako nešto. Turisti najčešće komentarišu da su kroz moje priče o gradu osetili duh i entuzijazam Beograda i dopada im se to što sam uvek raspoložen da odgovorim na njihova pitanja, da im preporučim kako da kvalitetno provedu vreme posle tura, na koja mesta da odu i šta da vide. Posebno ih oduševi što su neke od tih tura besplatne a mogu da dobiju toliko interesantnih informacija i priča o našem gradu. Nakon toga oni mogu da ostave bakšiš ukoliko im se moja priča dopala.
Pored interesantih činjenica iz naše istorije strani turisti su u prilici i da probaju neke naše specijalitete - ajvar, rakiju i sl. ali se dešavalo da Željku oni ostave poneki poklon a nedavno je jedan takav dobio od gradonačelnika Berna.
-Tačno tako. Kada prolazimo kroz Skadarliju, ja ih uvedem u boemsku istoriju tog dela grada i ispričam priču o umetnicima koji su tu provodili svoje slodobno vreme i tu voleli da se opuste a nakon toga napravim im malo iznenađenje i donesem im da probaju našu medovaču najčešće, ili ukoliko je sezona, onda probaju i ajvar što je njima poprilično interesatno. Kao malu zahvalnost, često i oni meni ostave neke zanimljive sitnice iz svojih zemalja, bedževe, razlgednice, kojih imam čitavu kolekciju, a dešavalo se da nacrtaju moj portret u toku ture pa da mi taj crtež sa posvetom ostave. Nedavno sam u svojoj turi imao i gradonačelnika Berna koji mi je ostavio poznati švajcarski nožić na rasklapanje sa njihovom zastavom što je velika čast i lep gest.
Beograd pored evropskih posećuju i prekookeanski turisti koje najviše oduševi naša otvorenost i gostoprimstvo.
-U Srbiju dolaze i turisti iz dalekih zemalja, Meksika, Brazila, Argnetine, Australije, sa Novog Zelanda, ljudi koji putuju Evropom po nekoliko meseci. Neki su mi govorili da su njihovi roditelji recimo bili protiv toga da dolaze na Balkan jer nas i dalje doživljavaju kao problematičmno područje. Međutim, kad se sretnu sa ljudima ovde koji su raspoloženi da ih upute, da čak i ljudi koji ne znaju dobro engleski pokušavaju da pomognu, objasne i odgovore na pitanja, kada vide dosta mladih po kafićima i u noćnom životu, onda se taj utisak promeni. Ljudi i gostoprimstvo su nešto što na njih ostavlja najveći utisak.
Iako je ljubitelj Srbije koja ga uvek iznova oduševljava i sebe u budućnosti i dalje vidi ovde, Željko dosta putuje i na daleke destinacije od kojih posebno izdvaja zemlje u Aziji.
-Na daleke destinacije turiste vodi uglavnom tokom zime što mi dobro dođe da napravim pauzu od duge letnje sezone kada se rade i po tri ture dnevno. To su uglanvom ture po Jugoistočnoj Aziji -Vijetman, Kambodža, Tajland i Malezija. Kuala Lumpur je recimo moderan dosta, više je okrenut ka biznisu,dopada mi se njihova arhitektura ali po meni nije toliko pogodan za neke opuštajuće šetnje. Izuzetno jak utisak na mene ostavio je Ho Ši Min.On ima oko 10 miliona stanovnika i oko 7 miliona motornih vozila pa je veoma haotično u saobraćaju i morate mnogo paziti kada ste na ulici. Uz sve to drugačiji mentalitet, hrana, kultura ostavljaju vas oduševljenim.
Pnom Pen odaje potpuno drugaiji utisak jer je u nerazvijenijem području i do pre 20ak godina lakše ste mogli da vidite kravu nego vozilo na ulici. Međutim, sada se i on polako razvija ali u delovima koji su recimo oko 2 km od centra možete da osetite pravi azijski život, sa njihovim kućicama koje su gotovo do ulice, malim radnjama koje drže i sl. Ceo taj deo je kao mala pijaca, svi trguju i svašta možete da nađete. Od zemalja, Kambodža je na mene ostavila najveći utisak jer se država nakon građanskog rata -70-ih godina podigla i krenula da se otvara ka svetu. Kada vidite osmehe ljudi nakon svega kroz šta su prošli, to ostavlja pozivitan utisak i daje nadu.
Tri ture dnevno za njega više nisu neuobičajene. Podstrek mu daje velika ljubav prema svom zanimanju koja je po njemu i glavni pokretač i njegov jednostavni recept za uspeh.
-Ja sam imao sreću da studiram ono što volim i da se bavim poslom u kom zaista uživam. Slušao sam svoje iskusnije kolege, trudio se da vežbam engleski kroz komunikaciju sa strancima koje sam sretao, dakle istrajnost je ono što je jako bitno. Ali ja sebi i dalje postavljam ciljeve za napredak i sada, kada sam se već usavršio na engleskom, počinjem polako da učim ruski, jer bih voleo da u jednom trentuku i za njihove turiste pravim ovakve ture. Dakle, morate verovati u to što radite i morate to voleti jer se ta ljubav prenosti kroz posao, i to primete ljudi sa kojima dolazite u dodir a to je u mom zanimanju veoma važno.
autor: Olivera Marković
foto: privatna arhiva
