"Postoji nešto što je mnogo važnije od svake logike - to je mašta." Alfred Hitchcock
Ovo su reči kojima se ona predstavlja na svom sajtu http://kurbislampe.com
Mlada žena, samohrana majka, osoba koja u svakoj stvari koja nas okružuje vidi potencijalni materijal za svoje kreativne ludorije.
Na nedavnoj izložbi u Knez Mihajlovoj prvo ste mogli da primetite njene lampe. One Vam kradu pogled, nameću se svojim izgledom, odsjajem, romantikom koja iz njih izvire. Senke koje bacaju na zid nikoga ne mogu učiniti ravnodušnim. Ne, ne morate da budete zaljubljenik u umetnost, niti poštovalac iste, ali morate imati dušu da bi ste osetili tu čar koju svaka od njih pruža. One su unikatne, neponovljive i svaka Vam priča svoju priču.
A ona? Ona skromno stoji u jednom uglu okružena ljudima koji se raspituju o načinu izrade lampi od tikve, o figuricama koje na njima pravi, o samoj tikvi “nategači”. Mogli ste da primetite i dve devojke sa Fakulteta primenjenih umetnosti koje se raspituju o školama koje je završila, kursevima koje je pohađala. U neverici je gledaju kada im saopštava da je ona samouka, ali visprena žena koja ima dar, i veliku želju da višak slobodnog vremena ispuni na kreativan način.
Gordana Šulc ima 31 godinu. Živi u Opovu, maloj seoskoj sredini koja neguje tradiciju. Kao mlada se udala, izrodila dvoje dece, a onda, kako to sudbina često nametne, razvela ostajući da se bori za sebe i svoju sada desetogodišnju ćerkicu. Sin je pripao ocu. Gubitak posla dodatno motiviše grčevitu borbu za svaki dinar, jer ono što dobija samohrani roditelj u Srbiji ne može da ostvari ni jedan san radoznalog deteta. Povremeni angažman “na crno” može da poboljša, ali ne i učini život kvalitetnim. Radi jednom do dva puta nedeljno po par sati, onda kada joj kažu da ima posla. Ostalo slobodno vreme, žena u punoj snazi željna rada i dokazivanja, može provesti uz serije, ispijanja kafe sa komšinicama ili kreativno, onako kako ona najbolje ume i kako je odabrala.
Na slikama je prikazana ista lampa kada je ugašena i kada svetli.
Umetnost ju je oduvek zanimala, ali rad na tikvama nije tako jednostavna stvar, pogotovu kada nemate mogućnost da naučite od drugih, da Vam neko prenese znanje. Moderne tehnologije i čuveni YOUTUBE, brojni strani forumi, na desetine pokvarenih tikvi na kojima je izučavala zanat doveli su do savladavanja gradiva. No, ni to nije bilo dovoljno, jer nedostajale su brojne burgije i drugi alati koji se u ovom zanatu koriste i gde je opet neophodna pomoć iz inostranstva. Stalno se alat obnavlja i dodaje.
Njen atelje je njena kuhinja. Krene tako ona od jutra pa sve dok ne primeti da je ledja I vrat bole. Nekada radi par dana zaredom, nekada neki preskoči, ali uglavnom joj treba desetak dana da izrodi još jedno remek delo.
U Srbiji ne znaju za nju, ili nekolicina njih zna. Da bi mogla da izlaže robu, ponudi je galerijama i prodavnicama poklona treba da registuje zanatsku radnju. A država nema baš obzira prema Vama što ste joj na spisku nezaposlenih, što čim se registrujete nameti počinju, bez obzira na realne osnove istih. A interesovanje je veliko, bar kada su vlasnici pomenutih radnji u pitanju.
Gordana se nedavno okrenula nemačkom sajtu Etsy putem kojeg prodaje svoje rukotvorevine. Stranci, prilikom naručivanja plaćaju na račun njenog prijatelja koji opet naknadno njoj šalje novac. Bar dok ne proradi Paypall. I ona radi punom parom, jer njena mašta je neiscrpna. Svaki put želi da prevaziđe samu sebe, ubaci neki novi metarijal.
Na poziv jednog etno restorana koji neguje tematske večeri, izlagala je svoje lampe koje su naišle na odlične reakcije prisutnih.
Tikve su različitih dimenzija, pa osim lampi Gordana zna da naprvi i Sneška Belića, Deda mraza, činiju u obliku zeke za Uskršnja jaja. Kada njena ćerkica Sara krene kod drugara na rođendan, bez obzira na godišnje doba, traži se Sneško kao poklon. Ovih dana i jastučnice sa likom Čiča Gliše zauzele su njenu spavaću sobu. Crta bojama za tkaninu i planira da, osim po jastučnicama, počne da maštari po dečijoj posteljini. Svi ramovi u njenoj kući su neobični, različiti. Na nekom su školjke, na nekom kamenčići, zrnevlje. Čini se da svaku stvar prvo dobro pregleda pa joj onda određuje sudbinu.
Ni jedna njena šetnja sa detetom nije obična. Uglavnom se svede na skupljanje kamenčića i šišarki po kojima su njene lampe prepoznatljive.
Razgovarajući sa Gordanom ne možete da ne primetite jake nemirne ruke, dugačke prste, oštar pogled i skromne kratke rečenice. Možda se još jednom potvrđuje da onaj ko stvara uglavnom ne zna da proda, nema dobar lični marketing. A zapravo, takvi ljudi uživaju u svom radu, u samoći koja stvara umetnička dela, ne razmišljajući o onom krajnjem cilju proizvedenog - prodaji.
Retkost je da sretnete ljude koji u današnje vreme rade ono što vole, koji su se osmelili da krče sami svoj životni put. To jeste teška odluka, ali je odluka. Možda kada načinite jedan korak, otvore Vam se jedna vrata. Pri svakom narednom, otvore se još poneka. Neka od njih se i zatvore, ali sve je to život. Dok ne probaš, ne možeš da znaš!
Gledajući dela Gordaninih ruku, sigurna sam u jedno. Sva ona naći će put do onih koji vole unikatne, neobične i posebne stvari, koji cene malog čoveka I njegovu borbu za bolje sutra.
Na kraju našeg susreta Goca nam je dala kreativan savet, nešto što bi svako od nas mogao da napravi, a što će usrećite naše mališane i nas same.
Ukrasno jaje od balona
Potrebno:
1 balon
Kanap ili vunica u boji
Lepak za drvo
Makaze
Sitnice kojim želite da napunite balon
Priprema:
Prvo prekrijte radnu površinu starim novinama ili najlonskim kesama. Naduvajte balon i premažite ga uljem. Kanap ili vunicu potopite u lepak za drvo i tako natopljen lepkom obmotajte, u različitim pravcima, oko balona ( poput paukove mreže) . Ostavite da se dobro osuši (bar 24h), zatim probušite balon i isecite makazama rupu kroz koju ćete jaje napuniti travom i čokoladicama.
Uživajte u svom kreativnom poduhvatu!
Autor: Aleksandra Bogdanović
