Ako vas muči nostalgija za sarajevskim ćevapima, koje ste jeli nekad davno, lepotom Dubrovnika, pogledom sa mostarskog i višegradskog mosta ili trebinjskim platanima u čijem ste hladu uživali na srednjoškolskoj ekskurziji, krenite u pohod ovim gradovima. Na put treba da krenete i ako ste o ukusu ćevapa s Baščaršije slušali od drugih, ako ste ćupriju na Drini upoznali kroz književnost, miri i spokoj Trebinja kroz popularne serije, Dubrovnik kroz školsko gradivo, a Mostar kroz TV priloge o skokovima sa starog mosta.
Nećete se pokajati, kao što nismo ni mi.
Na putešestvije po delovima bivše velike države, pre i posle letovanja na Korčuli, krenula sam sa suprugom i decom koja su rođena mnogo nakon raspada SFRJ. Za razliku od nas dvoje, Dunja i Lenka nisu imale nikakve uspomene, ali su zato izgarale od želje da obiđu gradove o kojima su toliko slušale.
Za obilazak Sarajeva, Dubrovnika, Mostara, Trebinja i Višegrada ne postoji loš trenutak ni pogrešno godišnje doba, jer su ovi gradovi podjednako zanimljivi i uzbudljivi i leti i zimi, i tokom proleća i jeseni. Mi smo ih obišli za nekolikiko dana, a vi za početak možete da odvojite jedan vikend.
SARAJEVO je bilo naša prva usputna stanica na putu do Korčule. Iz Beograda smo krenuli u 6 sati ujutro, a već oko 11 bili smo u glavnom gradu Bosne i Hercegovine, u Kafe-poslastičarnici „Metropilis“, odmah pored katedrale. Meštani su nam preporučili to mesto kada smo se raspitivali za dobre kolače, a na pitanje gde se jedu najbolji ćevapi odgovor je bio nedvosmislen – „Petica“ na Baščaršiji.
Iako smo želeli da se popnemo na Trebević, odustali smo zbog visoke cene i manjka vremena koje smo potom iskoristili da pređemo Miljacku preko dva od mnogih njenih mostova, da skoknemo do Gradske većnice i do Baščaršijske džamije.
Iako je čitav grad prelep i neponovljiv, ako imate ograničeno vreme za obilazak, držite se centra i Baščaršije.
U MOSTAR, grad koji ima posebnu dušu, stigli smo oko 18 časova i odmah nam je bilo jasno da je reč o mestu koje treba dodatno istražiti, kao i njegovu okolinu. U Mostaru je sve jedinstveno i vanvremensko, a posebno simbol ovog grada – beli kameni most. Uništen je tokom rata, a zatim ponovo izgrađen da prkosi bezumlju i razaranju. Osim arhitekture bez daha vas ostavljaju i okolna izletišta grada sa najviše sunčanih dana u Evropi. Nama su domaćini kod kojih smo odseli preporučuli piceriju „Niđe veze“ za kraj prvog dana našeg putovanja. Nismo se pokajali, ali nam je žao što nismo imali vremena za obilazak kuće, parka i spomenika Alekse Šantića.
Kao što nam je Sarajevo bilo prva stanica na putu ka Korčuli, tako nam je DUBROVNIK bio prvo svratište u povratku. Obilazak ovog grada doživeli smo kao praznik, ali nam je prve utiske pokvario manjak parking mesta i cena parkiranja od čak sedam evra po satu.
Nismo imali vremena za obilazak muzeja i šetnju po zidu, ali nas to nije sprečilo da na kratko da osetimo duh Mletačke republike. Šetali smo uskim ulicama, prešli brojna stepeništa koja se spuštaju do samog centra, obišli smo mnoge male porodične radnje, pravoslavnu crkvu Svetog Blagoveštenja Stradun, katedralu, zvonik i Onforijevu česmu.
Nije nam bilo žao kada smo iz Dubrovnika krenuli u TREBINJE, mesto podno Leotara koje je Jovan Dučić opevao. Grad sunca i platana, gde sam se zaista osetila kao kod kuće, zauzeo je posebno mesto u mom srcu. Predivno okruženje, mnogo manastira u okolini, cene za svačiji džep. Oko 19 sati smo bili već u Starom gradu i ostali zadivljeni lepotom 16 platana koji na samom ulazu šire svoje krošnje. Njihov hlad je, kažu meštani, božji blagoslov u gradu koji ima 265 sunčanih dana u godini.
VIŠEGRAD smo, ako računamo mesta koje smo ciljano obilazili, ostavili za kraj. Na samom ulazu u grad nalazi se spomenik Mehmed paše Sokolovića i njegovog brata patrijarha Makarija u zagrljaju, ali mi smo poćurili da vidimo most. Most Mehmed paše Sokolovića, na kome su se nekad u večernjim satima okupljali viđeniji ljudi, u početku je bio zabranjena zona za žene. Na moju radost i na radost mojih ćerki, ovo pravilo postoji još samo u predanju. Sagrađen u XVI veku iznad Drine svakodnevno privlači ogroman broj turista jer se sa njega pruža nestvaran pogled na grad i ušće Rzava u Drinu. A kad smo već kod pogleda, nas je još više očarao onaj s reke, jer smo odlučili da se provozamo brodićem i da prođemo ispod jednog od 11 lukova mosta.
Mi smo se sjajno proveli. Suprug i ja smo obnovili uspomene, deca su upoznala neke od najlepših gradova bivše države, pa planiramo da sve ovo ponovimo već na proleće. A vi, ako ste nestrpljivi, krenite što pre. Napravite detaljan plan putovanja, rezervišite smeštaj unapred i obavezno uplatite putno zdravstveno osiguranje.
Naš izbor je „Dunav osiguranje“ koje nam pruža apsolutnu sigurnost. Mi ne rizikujemo jer znamo da putovanje, a naročito avantura poput ove naše, može da bude savršeno samo ako na vreme razmišljamo o sopstvenom zdravlju i zdravlju naše dece.
Promo tekst
Foto: Dečji sajt, michal-pixelRaw-pixabay,chris-spencer-payne-chriswanders-pixabay
