„Došla maca na vratanca“, kaže stara izreka koja može da se primeni u 1.001 situaciji, a ovog leta je najviše koriste seljaci. Ne seljaci u pogrdnom smislu, kao prostačine, već seljaci, kao žitelji sela koja su neki sve do ove godine izbegavali u širokom luku. Nisu im valjala rodna mesta njihovih baka i deka, kao da su plave, a ne seljačke krvi, pa su neki od njih skoro pa ponosno izjavljivali kako se boje dvodnevnog pileta, kako povraćaju od smrada štale i kako dobijaju tahikardiju kad đon patike umažu blatom. Od sela su priznavali samo ona etno, jer je bilo IN ići tamo, a onda dođe korona koja ih je resetovala na „fabrička podešavanja“.
Fleke na odeći u selu niko ne vidi
Neka vajda i od ovog zla! Odjednom su u svakom društvu postadoše glavni oni koji imaju neku kućicu negde u nekom selu u Srbiji u koje mogu da povedeu svoju i tuđu decu, prijatelje i kolege. Odjednom se svi prisetiše kako su raspuste provodili kod babe i dede seljaka, kako su po čitav dan jurcali po livadama i proplancima, kako su se peli po drveću, budili uz pesmu slavuja i uspavljivali uz zrikavce. Odjednom su rado pričali i o muži krava, o branju višanja, o pletenju venaca belog luka, o odranim kolenima i laktovima, kao i o flekama od trave i voća na odeći zbog kojih ih iiko nije grdio.
Važno je da se vratimo svojim korenima
Oživela sela! Danas sokacima trapavo trče klinci koji su juče s roditeljima visili po tržnim centrima i plaćenim kreativnim radionicama u kojima su ih za velike pare učili da skupljaju bubamare, travke i cvetiće, da razlikuju bor i jasen, koku od petla...
Ako još niste odveli decu u selo vaših predaka, gde sigurno imate nekog od rođaka i makar jedan grob koji možete da obiđete, učinite to ovih dana. Nećete zažaliti i rado ćete se vraćati svojim korenima i kad ova pošast prođe, kad vam mora i evropske metropole ponovo budu dostupni.
Odložite tablete, kompjutere i mobilne telefone
Probudite dete u vašem detetu, vratite ga igri i prirodi. Pokažite im kokoške i svinje, pokažite im kako izgleda kosidba, kako se kuva pekmez od šljiva, pustite ih da trče po rosnoj travi, dozvolite im da se oprobaju u „krađi“ komšijskog voća, jer je „slađe“, pravljenju kolača od blata, „dresiranju“ mačaka, sakupljanju jaja iz kokošinjca, branju paradajza... Odložite mobilne telefone. Ne treba vam još jedan selfi niti nova fotka za društvene mreže na kojoj će pisati „Negde u Srbiji“. Sačuvajte za sebe te trenutke jer je vreme da naučite kako da se vratite u vreme kada se živelo malo sporije i spokojnije, kada smo sve radili za sebe, a ne za druge i za pokazivanje.
Osetite apsolutni mir i spokoj. Neprocenjivo je
Od vas zavisi da li će ovaj povratak korenima biti izlet i epozoda na koju vas je primorala korona ili ćete naći način da obnovite pradedinu kuću kako biste u njoj mogli da provodite deo svakog letnjeg i zimskog raspusta. Na vama je kakvu ćete poruku poslati sopstvenoj deci – da treba da se stide svojih predaka ili da treba da im budu zahvalni i ponosni na njih, ali je izvesno da apsolutni mir i spokoj čovek može da oseti samo na mestu za koje ga vezuju vidljivi i nevidljivi koreni i niti od lepih uspomena, porodičnih priča i tradicije.
Foto: cgordon8527-pixabay, Victoria_Watercolor-pixabay
