Kao rođena Kruševljanka više puta sam boravila na Kopaoniku, ali nikada u proleće. Zato sam rešila sa svojom porodicom da početak aprila provedemo na ovoj začaranoj lepotici. Da, hteli smo da prikažemo njene lepote kada prođe ski sezona, da se svi zajedno pripremimo za predstojeće lepo vreme, visoke temperature i mir koji jedna planina može u toplim mesecima da ponudi. Ali, kako je planina sama po sebi nepredvidiva, a ova najlepša pogotovu, nas je 6. aprila dočekao sneg visine 130 cm.
Ali, da krenemo redom. Naša mala četvoročlana družina krenula je iz Beograda na put. Nepuna dva sata vožnje i već smo bili na sigurnom, kod bake i deke, u domu punom ljubavi. Auto putem Beograd - Niš, odvajanje Pojate, i još jedno dvadesetak minuta vožnje do Kruševca. Ne morate da ulazite u centar grada već jasno obeležene znake pratite i bez gužve bićete na putu koji zimi često zna da bude nepredvidiv. Prolazite kroz Brus i polako se penjete ka vrhu. Poslednje naseljeno mesto, selo Brzeće i nakon pola sata laganog penjanja stižete u centar planinine.
Liftom se vozite do poprilično konfornih apartmana. Ne računajući VIP koji nude smeštaj za 6-8 ljudi, sa dve izdvojene sobe i velikim dnevnim boravkom, kao i mini saune u centralnom delu, studiji veličine od 28-35m2 sasvim su dovoljni za smeštaj petočlane porodice. Dva troseda i jedna fotelja na razvlačenje, trpezarijski sto, opremljena kuhinja i skockano kupatilo za sve one koji su na planini zbog uživanja u rekreaciji, vazduhu, sportskim aktivnostima i dugim šetnjama. Mogu da zamislim koliko će leto biti lepo s obzirom na ogromnu terasu sa koje puca pogled.
Za nas kojima je internet jako bitan, Vila Kopaonik zaista se može pohvaliti svojom opremljenošću, jer svaka soba ima svoj ruter. Ono čime sam poprilično bila oduševljena je vrtić u najavi. Naime, od sledeće ski sezone za sve one kojima je potrebno čuvanje mališana koji nisu spremni da vreme provode na stazama, biće omogučeno čuvanje dece uz kompletne obroke i sadržaje. Ne samo za goste vile, već sve roditelje kojima ovakav vid pomoći znači.
Svojevremeno, dok je mlađa ćerka bila još beba, mi smo vodili moje roditelje sa nama. Mama nije videla planinu uopšte jer je sve vreme čuvala nju, moj tata se sankao sa Dunjom, kako bismo nas dvoje par dana skijali na planini. Kad pomislim na sve to, vrtić na ovakvom mestu, za koji verujem da će imati razumnu cenu je zaista neprocenjiv. I još samo nešto o vili kojom smo oduševljeni - kroz šumicu sa staze Karaman pravo možete da se dovezete do njene skijašnice. U suprotnom, uz malo napora skijama dolazite do centra ski staza odakle kreće zimska avantura.
Nakon što smo smestili, požurili smo da iznajmimo opremu za Lenku i kupimo četvorodnevni ski pass, koji je, čini mi se po prvi put za 50 % bio jeftiniji za period skijanja od ponedeljka do četvrtka. Generalno, ski pass na Kopaoniku je skup s obzirom na ponudu staza u poređenju sa drugim zimskim centrima u Evropi, ali svi oni koji vole da skijaju znaju da ovaj sport sam po sebi nije jeftin.
Oprema, ski pass, smeštaj, cene na planini, koje su jače od onih u Beogradu. Svakako, ako zaobiđete kafiće na stazama, I u samom centru, možete proći jeftinije. Mada, kad grane sunce, a vi skinete skije i ispružite se na stolici u dukserici, uživate u pogledu, mirnoći trenutka, i blizini sunčevih zraka, jer ste željni odmora i pozitivne energije, i ovaj trošak ćete preživeti.
Nikada u aprilu nismo skijali, niti smo bili na žičarama na kojima nema čekanja. Sećam se Kopaonika iz vremena kada po 45 minuta traje put do vrha staze. Toga više nema, ne samo zato što je bio april, već što nas centralni deo planine dočekuje šestosedom duž Karaman staze, četvorosedima staza Krst I Pančićev vrh, pa to ide poprilično brzo.
Sneg je padao i tog 6-og aprila, i 7-og i 8-og. Magla, vetar, hladno, neverovatno. Divan osećaj iako je deci bilo poprilično hladno, baš kao i nama. Njih dve po prvi put su se sa nama spuštale niz staze. Prethodne godine je Lenka prvi put imala susret sa ovim sportom, dok je Dunja nešto iskusnija. Kopaonik je divna planina za decu početnike. Staze su blage, idealne za mališane koji tek treba da počnu da skijaju, kao i one sveže naučene. I za roditelje, koji su, poput nas samouki. Ponekad skijamo na snagu, nekada na tehniku, nekad ideš na sreću, sve u svemu, guramo mi to već godinama uspešno, a Kopaonik je zaista odličan izbor za sve one poput nas.
Kad bi završili sa skijanjem, odlazili smo u apartman na ručak i odmor i onda ponovo uveče na sankanje i kliskanje. Tu je sreća još veća! Mini park u samom centru sa ljuljaškom, klackalicama, toboganima, upotpunio bi naše veče. Pa gotovo da smo zaboravili kako izgleda sneg. Cela tri dana su se deca sankala u Beogradu, Lenka još dva-tri u Kruševcu, ali posle svakog tog sankanja, na skafanderima više blata nego snega. Pa i za sve one koji ne skijaju, odlazak na Kopaonik zimi radi šetnje, sankanja, svežeg vazduha je nešto što bi svako od nas priželjkivao.
Četiri dana su nam bila dovoljna da napunimo baterije, da se nadišemo svežeg vazduha, da nam se pozmrzavaju nosevi i prsti na rukama, ali i da pravimo slike po snegu, grudvamo se i uživamo u zajedničkim porodičnim trenucima. Nema žurbe, stresa, nema nezadovoljnih, jer mi već nekoliko dana ne skidamo osmehe sa lica.
Radovali smo se vremenu provedenom na planini, kao i jučerašnjim povratkom. Čim smo prešli znak Nacionalnog parka Kopaonik, druga klima, ni na obroncima brda nije bilo snega. Neverovatno!
Prošavši Brzeće svratili smo u etno restoran na ručak, pastrmku na žaru. Ovaj predeo ispod planine obiluje restoranima sa svežom pastrmkom, domaćim sokovima i džemovima od borovnice, šumskih jagoda, malina. Lep ručak sa domaćim kolačima od borovnice izašao je oko 2000 rsd, što je zaista retkost. Po prvi put nismo se vraćali preko Kruševca, več smo krenuli preko Prokuplja I Blaca do Niša, a zatim i Knjaževca gde planiramo da provedemo Uskrs.
Mi smo već sledeći odlazak na ovu planinu zakazali za 25.april. Nekako sam sigurna da će tog dana biti i snega i skijanja. Ovaj sneg će potrajati do prvog maja. Ako volite prirodu, avanturu, druženje, sneg, možda iskoristite i vi ovaj mesec da skoknete na neki dan i uživate u brojnim mogučnostima ove planine. Mi smo se više puta uverili da je zimi neprikosnovena. Ako vreme posluži, planiramo i deo leta da provedemo na njoj.
Kopaonik živi zimi. Ko bi rekao da mesto koje vrvi od turista, što domaćih što stranih, leti zaspi dubokim snom. Kada u gradu upekne sunce zamislite mesto u kome je tada prosečno 23 stepena, u kome možete da uživate u prirodi, miru, dugim šetnjama, branju šumskih plodova. Ako tražite gužvu, onda svakako Kopaonik leti nije za vas, ali ako želite da pročistite pluća, čitate knijge u prirodi, odvedete mališane na piknik, sa ćebencetom pod vedrim nebom, ili otvorite šator i dan provedete u sportskim aktivnostima, onim iz vašeg detinjstva, poput badmintona, odbojke, jurenja leptirića, izlešavanja na travi, planirajte makar nekoliko dana na obroncima Kopaonika.
Možete organizoavti šetnju do Pančićevog vrha, baš kao što mi planiramo ovog leta. Takođe, ono što nismo sada uspeli da realizujemo je i poseta Jelovarniku, jednom od najvećih vodopada u Srbiji, koji se sastoji iz tri kaskade sa visinom preko 70m. Kažu da je voda bistra,hladna, svetlozelena. Arheološki lokalitet Nebeske stolice, koje leže na visini od 1800m, kao i Kozje i Markove stene takođe su zacrtane za ovo leto.
Ono što je bitno, Vila Kopaonik, za razliku od mnogih drugih smeštaja otvorena je preko cele godine, pa je nama u planu da posetimo i naše istorijsko nasleđe, manastire Stupovi, Đurđevi stupovi, kao I Rašku.
Želja mi je da vozimo i bicikle, spuštamo se bobom i zip lajn-om. Mi obožavamo ovakve avanturističke poduhvate a po svemu sudeći ovo leto nam je rezervisano za neka nova iskustva. Naravno, sve to ćemo podeliti sa vama.
Više informacija o ponudi Vile Kopaonik možete pogledati OVDE.
foto: kopaonik-online.net, vilakopaonik.com, privatna arhiva
