U ranijim kombinacijama za proslavu jubilarnog 40-og rođendana bila mi je žurka, muzika moje mladosti, dragi ljudi i veselje. Velika organizacija, mnogo posla, poprilično para. Ako svedem na izlazak u grad i po neko piće, i nije mi neka, radije ću društvo pozvati kod kuće. Svi uglavnom imamo decu, bila bi to opet velika žurka koja zahteva dodatni prostor. Moji najbliži, roditelji, rođaci i sestra, ne žive u istom gradu. Komplikovano. Avgust i septembar mesec previše posla za nas, ostajanje do kasno, obaveze oko dece. Sve to kad se skupilo, kad sam razmislila, ono što me najviše uveseljava, što mi je zadovoljstvo, zapravo jesu putovanja, pa sam unapred naglasila da bih najradije da svoj 40-i porodično provedemo van zemlje, na nekoj lepoj destinaciji. Ne sme da bude daleko, jer možemo u sred školske godine, pored dva školarca svega par dana da odsustvujemo, a mora da bude i dovoljno atraktivno za naše devojčice. Svakako, i za naš nešto novo, jer smatramo da uvek treba posetiti novo mesto.
U Beču sam prvi i poslednji put bila pre šesnaest godina, na divnom jednomesečnom putovanju kroz Austriju, Francusku i Španiju čime sam sebe častila nakon završetka studija.
Bile su druge okolnosti, ostao mi je u divnom sećanju, ali i mnogo toga što sam tada propustila da vidim.
Svi smo bili radosni, euforični. Kontaktirala sam Turističku organizaciju Beča za preporuke lokaliteta koje treba obići sa decom. Dobili smo obilje informacija, i poklon Wienna card za sva četiri dana koliko smo proveli tamo. U njihovom centru na Albertina trgu čekale su nas karte i vaučeri za čuvene kobasice.
Wienna card omogućuje da se odraslo dete do 15 godina starosti vozi besplatno, zatim popuste za posete muzejima i drugim lokalitetima, kao i vaučere za atrakcije u Prateru.Sve u svemu, radovali smo se da tog 12-og krenemo u Beč.
Put je bio lagan, zanimljiv, bez gužve, pogotovo što smo mi u sred srede oko 16h krenuli preko Mađarske iz Beograda. Još smo u Beogradu na Molovoj pumpi kupili mađarsku vinjetu za nepunih 1200rsd kako ne bi smo plaćali u forintama i opterećivali se istom. Na pumpi su ukucali naš registarski broj, što je bilo dovoljno za vožnju kroz Mađarsku. Pri ulasku u Austriju, na prvoj pumpi kupili smo i desetodnevnu vinjetu za 8.80 evra. Nju smo već morali da zalepimo na vozilo radi nesmetanog prolaska.
Naša prijateljica Nena, kod koje smo odseli živi u 12.oblasti pa smo mi veoma brzo, po ulasku u grad bili na željenoj lokaciji. Nakon 21h se ne plaća parking te nam je auto do jutra ostao ispred zgrade, nakon čega smo ga samo pomerili u obližnji 10-ti distrikt u deo gde se ne plaća parking i preuzeli ga tek u nedelju kad smo krenuli nazad za Srbiju.
Sa Wienna card-om i generalno zahvaljujući odlično organizovanom gradskom prevozu, nema potrebe da koristite auto. Za decu je posebna atrakcija bio Metro i činjenica da i bez poznavanja nemačkog jezika se lako snalazimo u prevozu. Naš prijatelj Srđan nas je odvezao do Albertine da pokupimo vaučere i prvi muzej koji smo posetili bio je Muzej istorije umetnosti. Zanimljivo je da u Beču uglavnom muzeji rade do 18h, a poneki odredjenin danima i duže. Dnevno možete posetiti dva muzeja, jer vam u proseku treba 3-3,5 sata u svakom od njih.
Muzej podignut 1891.godine se nalazi na Trgu Marije Terezije, preko puta Prirodnjačkog. Zbog umetničkog blaga ubraja se u najznačajnije svetske muzeje. Osam postavki obuhvataju eksponate iz Starog Egipta, Grčke i srednjeg i novog doba do 1800-e. Prizemlje je za decu veoma zanimljivo, pre svega deo Starog Egipta. Kako smo posećivali više spratove, deci je postalo sve napornije, a mi nismo želeli da propustimo ni jedan segment, pogotovu Galeriju slika u okviru koje su najpoznatija dela Rubensa, Ticijana, Rembranta, Tintoreta. Prednost posete sa decom ovog muzeja je i mogućnost da se mališani u središnjem delu postavke opuste na klupama i poigraju po koju igricu na telefonu dok stariji obilaze.
Muzej je otvoren od 10-18h, a četvrtkom do 21h.
Puni utisaka, malo smo se zadržali na trgu i krenuli prema Albertini kako bi smo nešto prezalogajili. Bosanske kobasice u samom centru su zaista dobar izbor, a odmah preko puta Muzeja koji smo posetili i Kebap ili giros, ali samo sa piletinom. Od Albertine smo se uputili prvo ulicom Kartner, gde smo svratili na domaću čokoladu.
U našoj neobaveznoj šetnji pre posete Kući mora, koja je tog dana radila do 21h i za koju smo samo još i imali vremena, naleteli smo na StarBucks. Mi, koji smo nekada davno mesece provodili u USA i uživali u fenomenalnoj kafi ovog restotana, morali smo da svratimo na Dopio, koji u Beču košta 3 evra, a moja trojka je iskoristila priliku da me počasti čokoladnim mafinom na koji je stavila svećice i naterala mi suze na oči pevajući rođendansku pesmicu. Mi stariji od dece gotovo da mafin nismo ni probali, i od tada pa nadalje insistirale su da uvek u Starbaksu pravimo pauzu a mafin po ceni od 2.2 evra je bio neizbežan.
Pored Sisi muzeja nalazi se metro stanica i za par minuta smo već bili u Kući mora. Sa Wienna card-om dobijate CD na poklon, a karte su za decu do 15 godina 7,6 evra,dok za odrasle 16,7 evra. S obzirom da sam imala prilike da posetim slično mesto, samo mnogo veće, lepše i sa bogatijom ponudom u USA, moram priznati da ne vredi ovaj novac, ali svakako decu je oduševilo. Na samom vrhu zgrade, liftom do 10 sprata, pruža se lep pogled na Beč, tako da savetujemo da taj momenat ne propustite prilikom posete gradu.
Puni utisaka smo startovali i novi dan, ovaj put mnogo ranije. Krenuli smo od Tehničkog muzeja koji se nalazi odmah pored Šenbruna, čuvenog dvorca Marije Terezije. Kada dodjete do table koja Vas usmera na muzej, krenite šumskom stazicom jer ćete naići na divan park u kome deca mogu lepo da se zabave. Park je skraćena verzija Avantura park-a koji imate prilike da vidite i kod nas. Priroda je divna, u okviru njega se nalazi i dečiji vrtić, pa ćete ga lako prepoznati. Usput, ukoliko dolazite poput nas na jesen, naletećete na crni orah, koji ne raste kod nas pa smo ga za uspomenu poneli sa sobom.
Karte za muzej nisu skupe, deca do 18 godina ne plaćaju, a za nas dvoje je trebalo izdvojiti 19 evra. 
Gotovo četiri sata smo se zadržali, jer ovo mesto je neverovatno zanimljivo kako za decu, tako i odrasle. U njemu su protkani istorija i sadašnjica, zapravo na svakom koraku imate prilike da sagledate razvoj tehnike, od muzičkih instrumenata, tehnika komunikacija, saobraćaja i transporta, preko proizvodnog procesa, teške industrije, energije. Od lokomotiva, vagona, klatna, mašina za kucanje, aviona, balona, pokreta uz muziku, medicina, uživo vođenja TV dnevnika.. svaki segment je zanimljiv jer gotovo uvek možete aktivno učestvovati, što daje posebnu draž i ovaj muzej izdvaja od običnog gledanja.
Uživali smo svi, i Lenka sa svojih sedam i Dunja od 12 godina, koja je baš ove godine i dobila Fiziku, najzastupljeniji predmet u prizemlju muzeja koji ima tri nivoa za razgledanje. Za razliku od prethodno posećenog Muzeja istorije umetnosti, ovaj je na decu ostavio neverovatan utisak i omogućio im dobru zabavu.
Naša sledeća stanica je bio Šenbrun, zapravo Zoo vrt u okviru istog za njih troje a za mene unutrašnost dvorca čijim dvorištem i vidikovcem sam prolazila pre 16 godina kada su ruže bile procvetale i kada je zaista bio pravi užitak šetati istim. Moj savet iz tog razloga je da odaberete proleće ili leto za obilazak.
Tražite za Zoo vrt porodičnu kartu. Imaju kombinaciju i jedan roditelj i dvoje dece, tako da ukupno 33,5 evra smo uz Wienna card izdvojili za vidjenje sa koalom, pandom, kengurom( koji se u evropi jedino ovde mogu videti) i ostalim drugarima. Da nismo isti imali, karte bi bile 49 evra, te je ovo bio poprilično dobar popust, toliki da je pokrio moj trošak obilaska unutrašnjosti dvroca. Birate da li ćete videti 22 ili 40 odaja. 
Odlučila sam se za drugu varijantu. Moj obilazak je mnogo kraće trajao od posete Zoo vrtu, koji su zapravo posle tri sata morali da napuste jer se, na žalost zatvara u 18h, a realno vreme je da na miru provedete četiri sata u obilasku životinja. Dok sam ih čekala da izađu iz Zoo vrta, šetala sam dvorištem, pored fontana, obišla vidikovac i provela predivno vreme uživajući svim čulim, jer to ovaj park zaista omogućava. Svakako treba da bude neozaobilazna destinacija prilikom posete Beču.
Po završetku ovih obilazaka uputili smo se ka centru, sad već kao vrsni poznavaoci grada. Kako je bila ogromna gužva u Saher hotelu, a po preporuci naše prijateljice otišli smo u poslastičarnicu Aida i probali više vrsta kolača, pa i čuvenu Saher tortu koja na nas izbirljive i nije ostavila neki utisak, ali zato ostali kolači, čija se cena kreće između 3,5 i 4,5 evra su vrhunski. Inače, parče saher torte u istoimenom hotelu košta 6,5 evra i uglavnom se sugeriše da se tamo proba.
Naredni dan je bio odvojen za Zoom kindermuseum u okviru museumplatze, kao i čuvenu Marianhilferstrase,shoping ulica sa najbogatijom ponudom. 
Za Zoom Kindermuseum unapred morate da rezervišete radionice jer on zapravo nema postavke, već deca biraju u kojim radionicama žele da učestvuju. Naša su odabrala zoom studio i pravljenje animiranog filma, radionicu od 90 minuta koja ih je oduševila. .png)
Dok su deca provela četiri sata na ovom mestu, iskoristila sam priliku da sama obidjem krug dvojke, ali pešaka. Onaj tramvaj broj 2, koji ide ulicom Ringestrase sada pravi skraćeni krug, pa sam odlučila da je ipak pametnije da prošetam, zađem u neke male ulice, osetim atmosferu Beča. To je bio pravi izbor jer sam došla i do onih mesta koja i nisam imala u planu da vidim. Krenula sam kroz Hofbruh koji se nalazi odmah preko puta trga Marije Terezije. Pored mene su prolazile kočije i veliki broj turista. Stigla za par minuta do Sisi muzeja, nakon čega sam neplanirano ušla u divnu ulicu Kartner prepunu najpoznatijih svetskih brendova. Izuzetno uska ulica, neverovatno privlači veliki broj turista. Put sam nastavila do jedne od najvećih crkava na svetu, Bečke katedrale koja se nalazi na Stephansplatz-u i okružena je brojnim restoranima. Od hrane za svakoga po nešto, a uživanje u trenutku, zaista neizmerno.
Po povratku sam obišla pozorište, operu, parlament, a onda otišla po ostatak porodice.
Naša sledeća i poslednja destinacija, nakon što smo pojeli giros bila je Prater. Zahvaljujući Wiennna card-u u turističkom birou u centru na Albertini pokupili smo brošuru sa vaučerima za ovaj zabavni park. Većina je davala uz jednu kupljenu kartu, jednu gratis. Park treba osetiti, svaka atrakcija je zanimljiva na svoj način, i svi smo uživali. Extasy, sombrero i space shot su na mene ostavili najveći utisak. Lenka zbog svoje visine i godina na mnoge adrenalinske varijante nije mogla da učestvuje, ali je maksimalno iskoristila sve ostalo što ovaj park nudi.
Puni utisaka krenuli smo prema stanu, a već narednog jutra za Beograd. Na žalost, nedeljom ni jedna prodavnica ne radi, pa nismo mogli da posetimo Pandorf, bečki outlet koji se nalazi blizu granice sa Mađarskom. Ono što nas je oduševilo a što ostavljamo za naredni put jeste vožnja biciklom kroz centar grada jer je akcenat upravo dat ovom prevoznom sredstvu.
Tri puna dana je svakako malo za posetu ovom gradu, ali mi smo već napravili plan za narednu posetu Beču, a to će biti produženi vikend sa posetom Prirodnjačkom muzeju, brojnim parkovima pored Dunava, zatim vožnja bicikala po gradu i naravno poseta Prateru.
Kada je o hrani u prodavnicama reč, cene su približne našim, dok su posete nekim muzejima zaista preskupe. S druge strane, uvideli smo da je najbolje napraviti plan poseta onih lokacija u kojima će deca uživati, a takvih je zaista mnogo. Mi imamo sreće da u svakom trenutku kod prijatelja možemo skoknuti do ovog grada, a ukoliko niste među takvima, moj savet je da bar pet dana odvojite za ovaj grad, kako bi ste mogli da uživate podjednako u prirodi i bogatoj istoriji grada.
foto:privatna arhiva,marcel-rusu-pixabay
