Određene izreke o roditeljstvu prenose se s generacije na generaciju. Prihvatamo ih bez ikakvog preispitivanja, iako to ne bismo smeli, jer ne utiču dobro na naš odnos s decom
Otkad ste dobili dete, sigurno ste od prijatelja koji imaju stariju decu hiljadu puta čuli: „Malo dete – mala briga, veliko dete – velika briga“. I to je samo jedna od mnogih roditeljskih zabluda, koje su, hteli mi to ili ne, postale sastavni deo naših najdubljih uverenja. Ponašamo se u skladu s njima, svakodnevno ih izgovaramo i prenosimo ih drugima ne shvatajući da ih tako samo negujemo – i na našu štetu i, još više, na štetu naše dece.
Jelena Holcer, pedagog i direktor „Škole za roditelje“, otkriva koje su najveće roditeljske zablude.
Malo dete – mala briga, veliko dete – velika briga.
– Svaki uzrast deteta ima svoja iskušenja i donosi neke nove brige. Ali iako su iskušenja za stariju decu veća, mnogi roditelji to shvataju kao lakši zadatak jer se s njima tad lakše sporazumevaju i dogovaraju – objašnjava Holcerova.
Deca se mogu razmaziti preteranom ljubavlju.
Ljubav ne može biti preterana, pa tako ne može negativno ni da utiče na dete. S druge strane, nije pokazivanje vaše ljubavi doprinelo tome da dete bude razmaženo, već vaš određeni roditeljski stav, preterano zaštitnički odnos i dopuštanje da se dete ponaša kako želi, bez jasno postavljenih granica.
„Dobra“ majka je ona koja ne radi, već ostaje kod kuće s decom.
Zaposlene mame mogu biti optimističnije i zadovoljnije sobom jer se mnoge žene osećaju loše, zapostavljeno i nedovoljno važno kad ostanu kod kuće. Osim toga, ukoliko je majka zadovoljna svojim poslom, ima više samopouzdanja, što pozitivno utiče i na porodični život.
Kad dođe do sukoba između roditelja i dece, neophodno je da se roditelji drže zajedno.
Veoma je nepravedno da se roditelji strogo drže na istoj strani, a da dete ostave izolovano na drugoj. Osim što se dete tada oseća usamljeno i neshvaćeno, znatno se urušava roditeljski autoritet, i to naročito onog roditelja koji se postavlja na partnerovu stranu a da pritom ne deli njegovo mišljenje.
– Samo u slučaju veoma važnih odluka dogovorite se da zastupate isto mišljenje – savetuje Holcerova.
Moje dete nikad neće imati tako dobre prijatelje kao što su mu otac ili majka.
Podrazumeva se da svom detetu želite da ima drugare koji će biti iskreni i dobronamerni prema njemu, baš kao što ste vi. Ali vaš zadatak nije da mu budete prijatelj, niti to možete biti. Deca treba da imaju prijatelje među svojim vršnjacima, ali druge roditelje nigde neće naći – i budite ponosni na to.
Agresivne igračke razvijaju agresivnost.
– Na pojavu agresivnosti kod dece utiče više faktora, ali ponajviše njegovo neposredno okruženje. Ako mališan u svom okruženju nema model agresivnog roditeljskog ponašanja i ukoliko je njegovo vršnjačko okruženje nenasilno, bez obzira na agresivne igračke, ni dete se neće razviti u agresivca – ističe Holcerova.
Batine su iz raja izašle. I mene su tukli moji roditelji, pa šta mi fali?
Ako ste od onih koji su prošli kroz „telesno čeličenje“ svojih roditelja, verovatno se toga još sasvim dobro sećate iako ste odrasli. To je uticalo na vas, obeležilo vas je, bili vi toga svesni ili ne. Takođe, ukoliko pošaljete poruku da je nasilje prihvatljivo, jer ga vi koristite, dete će usvojiti takav način ponašanja pošto ne poznaje nijedan drugi.
Darovito dete je uspeh angažovanih i veoma posvećenih roditelja.
Zablude i predrasude u vezi s darovitošću dece veoma su brojne. Na primer, obično se misli da darovitu, to jest talentovanu decu mogu imati samo izrazito obrazovani roditelji ili samo oni koji imaju malo dece. Ipak, najizraženije je mišljenje da je darovito dete rezultat rada njegovih posvećenih i brižnih roditelja. Međutim, istina je da roditeljska uloga u odgajanju darovitog deteta nije ni izbliza toliko velika.
– Najznačajnije je da mame i tate posmatraju svoje dete i, kad prepoznaju neku njegovu osobenost ili talenat, da ga onda usmere u odgovarajućem pravcu – tvrdi Jelena Holcer.
Izvor: Blic žena
foto: mojpedijatar.co.rs, blogs.trome.pe
