Iako su psiholozi odavno presudili da batina nije iz raja izašla, u životu nije uvek baš tako. Vaš anđelak ili dobija batine u školskom dvorištu ili bije drugu decu, a vi se pitate otkud sada to, kako postade žrtva ili nasilnik. Tačno je... Niste ga tukli, ali ste primenjivali druge, verbalne, ali ništa manje strašne metode vaspitanja – grdili ste, vikali i pretili...
I ko zna... Možda bi vaše dete više volelo da je povremeno dobilo koju ćušku umesto vaše svakodnevne vike i vašeg zvocanja, ali to ne znači da je ćuška bolja od galame. Ne, nikako, samo vam poručujemo da psihičko kažnjavanje može da bude podjednako teško, ako ne i teže od fizičkog.
Evo sedam saveta koji važe za sve nas.
1. Ako niste sigurni da li dete treba da kaznite ili ne treba da ga kaznite, onda nemojte. Bolje je da ispadnete mekani i popustljivi, nego da ga kažnjavate za svaki slučaj.
2. Smete da ga kaznite, ali nikada, apsolutno nikada ne smete da ga lišite ljubavi, zaslužene pohvale ili nagrade. Ako je dete toga dana kažnjeno, ali ste istovremeno saznali da je dobilo dobru ocenu iz matematike, obavezno ga pohvalite, bez obzira što ste ga zbog nečeg drugog ljuti.
3. Nikada mu ne oduzimajte nešto što ste mu poklonili vi ili neko drugi.
4. Ne kažnjavajte ga retroaktivno. Bolje je da ga ne kaznite uopšte nego da to uradite dva dana posle nedela. Iako time rizikujete da dete pomisli da se izvuklo nekažnjeno i da će to moći i dalje da radi, imajte na umu da takve kazne nemaju mnogo smisla.
5. Kad odsluži kaznu, idite dalje. Incident je time završen i okrenuta je nova stranica. Ne podsećajte ga stalno šta je bilo.
6. Ne ponižavajte ga! Šta god da se desilo, šta god da je dete zgrešilo, ono ne sme da doživi kaznu kao trijumf naše sile nad njegovom slabošću, kao poniženje. Ako dete smatra da smo nepravedni, kazna ima suprotan efekat.
7. Dete ne sme da se plaši kazne.
Foto: thesun.co.uk, mnn.com, iran-dayli.com
