Za roditelje koji rade u privatnim firmama, ali i za preduzetnike, radno vreme ne postoji ili se retko završava po izlasku s radnog mesta. U velikim gradovima do posla i od posla se putuje sve duže, pa deca dobijaju sve manje pažnje između slanja mejla i telefonskog razgovora s kolegom, spremanja današnje večere i sutrašnjeg ručka, prostiranja i peglanja veša, tuširanja mlađeg deteta i prvenčetovog domaćeg zadatka... Vikend je tek posebna priča jer mnogima služi da završavaju ono što preko radne nedelje nisu stigli.
A gde su tu deca?
Deca su tu i čekaju svojih pet minuta, svojih pola sata ili pola dana s roditeljima... Neka dobijaju manje, neka više vremena, svejedno koliko, ako roditelji nisu potpuno fokusirani na njih, jer poenta je u kvalitetu, a ne u kvantitetu. Važnije je da roditelj bude100 odsto koncentrisan na dete, čistih misli i izolovan od svih spoljašnjih uticaja, nego da dete dobija podeljenu i delimičnu pažnju.
Nijedan roditelj ne može po čitav dana da bude stopostotno posvećen detetu, pa bi zato trebalo da bude stopostotno fokusiran na dete u određenom vremenskom intervalu.
To znači da misli treba da vam budu oslobođene svega što se ne tiče vašeg deteta. Samo vi, vaša prazna glava i vaše dete na koje ste stopostotno fokusirani. Međutim, to nije lako izvesti, pa „čišćenje“ misli i fokusiranje na vas dvoje i ono što želite da podelite u vremenu rezervisanom za vas, mora da se vežba. Za početak, treba da se izolujete i da gledate dete ravno u oči i da se, čak i ako ne razgovarate ni o čemu, trudite da iz glave izbacite svaku sporednu misao.
To vreme ne mora da bude rezervisano samo za razgovore. Igrajte se, kuvajte zajedno, gledajte film, čitajte knjigu... Ako budete tu ne samo fizički već i mentalno, dete će vremenom prestati da se bori za vašu pažnju, pa će više ceniti vaše zajedničke trenutke. Postaće odgovornije, jer će znati da će mama i tata, ako ne moraju da skupljaju prljav veš po njihovoj sobi ili da im pomažu oko domaćih zadataka, moći da izdvoje više vremena za njih. To vreme onda neće proticati u kritikovanju, već će se trošiti za razgovore, druženje, maženje, a od toga nema ništa lepše i dragocenije.
Prvo, ovo je odnos 1:1, jedan roditelj jedno dete, nikako i mama i tata, nikako više dece.
Drugo, nakon ovog vašeg posebnog vremena dete treba da nauči da ne sme da zahteva da ostavite ostale obaveze i da mu se ponovo posvetite.
Foto: parenting.firstcry.com, howstuffworks.com, dcrefined.com
