Iako se svaki roditelj trudi da zaštiti dete i od fizičkih i od emotivnih rana, ono će pre ili kasnije morati da se suoči sa brojnim razočaranjima. To samo po sebi nije loše, naročito ako iz svake situacije izvuku neku pouku i nauče kako da se nose sa onim manje lepim stranama života.
Detinjstvo nama odraslima deluje kao bezbrižna faza života jer smo zaboravili na brojne neželjene situacije s kojima smo se suočavali kao deca – lošim ocenama, svađama s najboljim drugovima, nepravdama, isključenjima iz školskog tima... Takvih situacija ima mnogo, umnožavaju se kako dete odrasta, pa bi valjalo da što pre nauči kako da se nosi sa njima.
Naučite ga da ima realna očekivanja i da ne traži ni od sebe ni od drugih savršenstvo. Dovoljno je da ima pozivitan stav, da veruje u sebe i da se nada da će mu se uloženi trud isplatiti. Nažalost, život ne funkcioniše uvek po sistemu pravde, pa nije zgoreg da naučite dete da nekad stvari mogu da krenu loše.
Učite ga da bude fleksibilno. Rigidne osobe teško odstupaju od svojih uverenja, stavova, zamisli i navika, zbog čega nailaze na veće poteškoće od osoba koje umeju da se prilagode trenutku, a samim tim i nepredviđenim situacijama. Zato naučite dete da ne tera uvek mak na konac, naročito ako nije u pravu i ako zna da mu to ništa dobro neće doneti. To, naravno, ne znači da treba da se odrekne sistema vrednosti koji ste mu usađivali od malena.
Pokažite mu da negativne emocije prihvati kao sastavni deo života, kao prolaznu fazu iz koje će naučiti kako da u budućnosti reaguje u sličnim situacijama. Podstičite ih da savladavaju strah od razočaranja, kako ih kasnije ne bi blokirao.
Pomozite mu i motivišite ga kako ne bi ostalo „zaglavljeno“ u negativnim emocijama. Korisno je pogledati unazad i uočiti svoje greke ili tuđe loše postupke. Međutim, dugoročna zaglavljenost i vraćanje na razočaranje samo će ih zadržati u mestu. Pokažite im kako da poraze vide kroz malo drugačiju prizmu, a ne isključivo kao nešto negativno.
foto: theparentingplace, yourtango, mamapsicologainfantil
