Jedan paketić kod mame na poslu, drugi u tatinoj firmi, treći spremaju baka i deka, a svašta će se naći i pod jelkom. I to je samo prva tura poklona, druga stiže za Božić, nakon kojeg ćete mesecima preskakati nove igračke i vaditi iz kuhinjskih fioka one silne slatkiše, koje ste oteli od dece kako se ne bi „predozirala“ šećerom. I da znate da je ovaj scenario, ovaj u kojem deca misle da Deda Mraz postoji, lepši jer se sa onim klincima koji poklone očekuju od vas teže izlazi na kraj. Na njihovim spiskovima se nalaze novi mobilni telefoni, ajpedovi, tableti, lap-topovi, roleri, skupa odeća i skupe igračke...
Za to postoje samo dva rešenja – da im ispunite sve želje ili da nađete pravu meru. Ako preterujete s poklonima, naročito onim skupim jer imate dobra primanja, dete će na kraju početi da meri ljubav brojem paketića ispod jelke i po tome da li ste uslišili svaku njihovu želju. Postaće nezahvalno, neće se ničemu radovati, neće mariti za iznenađenja, a na kraju će početi sebe da vrednuje po tome koliko ima i šta ima, naročito u poređenju s vršnjacima.
– Moderno društvo pokušava da nas ubedi da su nam za sreću potrebni najnoviji i najskuplji gedžeti, sve igračke sa reklama, firmirana odeća i najpopularnije patike. Mnogi od nas nisu u stanju da se odupru tom teroru, a deca posebno, jer se ugledaju na drugare, pa će dati sve od sebe kako bi ostavili utisak na društvo – kaže dečji psiholog An Gatasel, autorka knjige „Ljubav, dete, posao... kako isplivati iz svega toga?“.
Za nju su dečji motivi potpuno razumljivi, ali uspeva da nađe razumevanja i za roditelje koji, smatra ona, pokušavaju poklonima da nadoknade vreme koje ne provode sa decom.
– To je najizraženije kod dece čiji su roditelji razvedeni, jer ona računaju upravo na grižu savesti i na loše odnose između njih. Ako se mama usprotivi kupovini mobilnog telefona, tata će pristati da bi ispao dobar ili da bi se iskupio za vikende koje je proveo radeći umesto da se druži s detetom. Isto važi i u obrnutom slučaju, kada mama popušta i dozvoljava ono što je tata zabranio. Nažalost, to neće popraviti komunikaciju sa decom, neće im pomoći da nadoknade propušteno, ali će zato naučiti dete da pribegava manipulaciji i ucenama kad god mu se ukaže prilika – ističe An Gatasel.
Ona smatra da spisak želja predstavlja spasonosno rešenje, jer se dete tako primorava da pravi kompromise i ustupke.
– Recite mu na koliko poklona ima pravo, pa nek’ bira šta će i čega može da se odrekne. Starijima možete da date i novčani limit, pa neka spisak prave po njemu. Uostalom, svi mi svakog meseca pravimo liste prioriteta, što ne bi i deca za koju je to sjajna lekcija. Time što će se odreći nekih želja, dete će naučiti da razdvaja bitno od nebitnog, potrebno od nepotrebnog, istinske želje od pukog hira – poručuje Gatasel.
Foto:JillWellington-pixabay, 6979608-pixabay
