Da li je nedavna otmica dvanaestogodišnje devojčice iz okoline Niša, koja je potresla čitavu Srbiju, probudila strare ili neke nove roditeljske strahove ne znamo, ali je izvesno da se na bezbednost dece gleda mnogo dugačije nego pre nekoliko decenija. Izvesno je da mame i tate danas ne vole svoju decu ništa više nego mame i tate nekad, izvesno je i da su razne opasnosti pretile i nekad davno, pa je utoliko čudnije što su na jednom druženju mogli da se čuju ovakvi stavovi kakve nam prenosi mama koja se na Twitteru potpuisuje kao Sisaljka.
„Deca mogu da idu sama u skolu tek u petom razredu.
Dete u trećem razredu ne moze samo da predje ulicu sa semaforom.
Decu non-stop kidnapuju na putu od skole do kuće.
Deca pre 18. ne treba da otvaraju vrata nikom kad su sami u stanu.
Srednjoskolac moze sam da ugreje ručak.
Ovo su zaključci sa nedavnog druzenja sa prijateljima, kad se povela prica o deci. Pravimo li debile od dece ili su vremena stvarno toliko drugačija? Ili sam samo ja debil sto nemam takve planove za svoje dete.... Nisam vise pametna“, napisala je mama Sisaljka.
Ona misli da je poenta naučiti dete da ne sme da ode sa strancem.
„Ne zelim da misli da ne sme da se obrati nekom, ili da ne sme da odgovori na pitanje. Učim ga da ako se izgubi ili se nesto desi, da uvek ode do neke tete sa bebom ili detetom i da nas broj“.
Sa njom se slaže i mama Simply Complicated čiji sin, kako kaže, jedini ide sam iz škole i u školu.
„Idemo po njega kad je popodne pa da ne ide po mraku, to mozemo. Mame me gledaju lo da sam monstrum al sta ces tako je kako je“.
Da ništa nije kao ranije, piše tata koji se potpisuje kao Duka dizel.
„Sa 5,5 me majka odvela u vrtić, sutradan pitala ispred zgrade ’Je l’ možeš sam da odeš’ i ja potvrdim da mogu, ona ode na posao... I to mi je to od pratnji u odrastanju. Uvek mi je to bilo normalno, a sad kad treba da pustim svoju decu samu više nije“.
„Do trećeg razreda smo ih pratili u školu i čekali ispred... Kasnije su išli sami. Ćerka je sa 12 podgrijavala sebi ručak, pazila na brata... Sin sad sa 16 nikad nije gladan ako nema nikog kod kuće. I tako 5 dana ne bi bio gladan, a kad sam ja kod kuće, jede na 2 sata“, napisala je mama dr.Biljka.
Nekada, složili su se sagovornici sa ove društvene mreže, roditelji nisu imali izbor, ali nisu sigurni da li su bili toliko opterećeni bezbednošću dece. A da velika brižnost ne mora da ubije samostalnost kod deteta potvrđuje primer mame Pokahontas.
„Pratila sam i cekala sina u prvom polugodistu prvog razreda. Muz mi je svaki dan prebacivao - nije debil, zna sam da dodje kuci. Mene bilo strah zbog tri prometne ulice. Sada je sesti razred, isprzi jaja, skuva virsle, sendvic, da ne nabrajam, sve ono lakse za spremanje I sudovi me nikada ne sacekaju.. Ponekad je i kuca usisana, slozen ves..“
Bravo za ovu mamu i za njenog sina!
„Moja zgrada je na 200 m od škole, s tim da nema ulice izmedju. I roditelji iz zgrade prate decu. Drugar je morao da da izjavu u skoli da želi da mu se dete samo vraća. Ja mislim da je to preterivanje. Naravno, ako je dete samo ili ide nebezbednim putem ili sl- to je druga priča“, misli Luna.
Izjavu je morala da piše i Mamadžerka.
„I ja sam morala da dam pisanu izjavu da će stariji (8 god) ići i vraćati se sam iz škole kući. Škola nam je na tri minuta od stana, prelazi samo jednu ulicu koja je cela u ležećim policajcima i ujutru školski policajac stoji na pešačkom. Šaljem ga u prodavnicu, šeta sam psa, šta je tu loše“.
Zaista! Šta je tu loše?
Podstičete li vi decu da budu samostalna ili ih sputavate?
Foto: vocal.media, yourteenmag.com,
