Komunikacija između roditelja i dece, posebno one male, koja idu u vrtić, često je jednosmerna i svodi se na monolog mame ili tate, poneki povišen ton, malo ubeđivanja i obilje kritika. Dete sluša, ali nije izvesno i da čuje, što je suština dobre komunikacije, pa će vam dobro doći ovi mali trikovi. Ma koliko jednostavno delovali, mnogo će vam koristiti, posebno ukoliko budete uporni i dosledni.
Govorite mu o jednoj stvari u datom trenutku
Ovo pravilo posebno se odnosi na situacije u kojima detetu dajete određene zadatke. Mala deca, kao uostalom i odrasli, u jednom trenutku mogu da se koncentrišu na ograničen broj informacija i zadataka. Ukoliko mu, recimo, kažete: "Sada idemo u šetnju, pa da pronađemo cipelice za tebe, a usput ćemo kupiti i sladoled", dete će upamtiti samo onu koja mu se najviše dopada i počeće da vas zapitkuje kada će dobiti sladoled.
Mala deca nemaju osećaj za vreme kao odrasli pa je bolje da se koncentrišete na ono naredno što ćete raditi. "Sada idemo u šetnju. Sada idemo u kupovinu. Sada ćemo kupiti sladoled."
Koristite reči koje su detetu bliske jer ih i samo koristi
U želji da obogate detetov rečnik, roditelji ponekada koriste reči koje su detetu nedovoljno razumljive. Ukoliko mu na taj način saopštavaju neki zadatak, ono ili neće slušati, jer ne razume poruku, ili će biti frustrirano, jer će se truditi da razume i ponovi ono što mu je rečeno, ali će to za njega biti previše komplikovano.
Naravno da je potrebno detetu postepeno i polako uvoditi nove reči, ali je najbolje to činiti kada ono samo izrazi želju da mu nešto objasnite. Nove reči uvodite kroz priču ili objašnjavanjem nekih za njega novih stvari, a ne u situacijama u kojima mu govorite šta treba da uradi.
Obraćajte mu se imenom i budite u istoj ravni s njim
Kada počinjete komunikaciju sa detetom važno je da budete na njegovoj visini i da ga gledate pravo u oči. Ukoliko je dete mlađe, kontakt očima treba zadržati tokom čitavog obraćanja. Takođe, važno je da mu se obratite imenom i onda krenete u objašnjavanje, priču ili davanje zadataka.
Ukoliko kontakt očima izostane, dete često može da zanemari to što mu govorite i da u potpunosti ispusti poruku koju želite da prenesete. To ne znači da namerno ne želi da vas sluša i da želi da vas iznervira, već samo pokazuje da mu se niste obratili na pravi način.
U razgovoru koristite reči koje želite da dete koristi
Nije dovoljno samo mu govoriti da je potrebno da se zahvali, da izgovara "Molim te, izvini, dobar dan, izvoli..." Veoma je važno da dete upamti situacije u kojima vi sami upotrebljavate te reči, kako u razgovoru sa njim, tako i u razgovoru sa drugim osobama.
Takođe, one reči koje ne želite da ono izgovara, ne koristite ni vi. Čak i kada se ne obraćate njemu i čini vam se da je zauzeto igrom i da ne obraća pažnju na vaš razgovor sa suprugom ili prijateljicom, ono sve to upija i memoriše i samo je pitanje kada će i samo početi da ih izgovara.
Ne dižite ton ako želite da vas dete čuje i posluša
Većina roditelja upada u zamku razgovora sa detetom uz povišen ton a sve u želji da dete posluša, shvati da je pogrešilo ili prestane da radi nešto što ne treba. Međutim, kada mu se obraćamo povišenim tonom, to ga stavlja u podređenu poziciju i u njemu izaziva otpor. S druge stane, miran tog uvećaće mogućnost da vas zaista čuje, više će obraćati pažnju na to što mu govorite i samim tim će se uvećati šanse da će vas poslušati, da će se umiriti i da vas razume.
foto: beechacres.org, www.muhealth.org, jonestherapyservices.com, thetot.com
