Deca mnoge stvari znaju bolje od odraslih, iako nemaju ni delić našeg iskustva. Od njih možemo naučiti kako da gradimo bolje odnose sa ljudima, kako da brže učimo nove stvari, ali i kako da ne gubimo nadu i kako da verujemo u ono što nam je važno čak i kada deluje nemoguće.
Ove male stvari nikako ne smemo zaboraviti, a deca nas na njih svakodnevno podsećaju, samo treba da obratimo pažnju na njihov odnos prema životu.
Deca neguju prijateljstva
Deca u nova prijateljstva stupaju otvorenog srca, iskreno, sa puno emocija i nikada proračunato. Takođe, u stanju su da na svakoj aktivnosti koju pohađaju steknu nove prijatelje. Ovako bi trebalo da se i ponašamo i kada odrastemo. Da cenimo prijateljstva koja imamo i da sa lakoćom i otvorenog srca pristupamo novim kontaktima.
Ne plaše se da probaju nove stvari
Odrasli se često boje nepoznatog i nerado izlaze iz svoje zone komfora plašeći se da nešto može da pođe po zlu. Međutim, deca nemaju problem da probaju nove igre i sportove, da pokušaju i možda ne uspeju iz prve. Jer upravo to čini da se osećamo živima, budi i razvija naš duh.
Deca se smeju svaki dan
Mališani svuda mogu da pronađu male razloge za radost i smeh. Samo ih posmatrajte kako se smeškaju i sa kojim oduševljenjem reaguju kada pronađu nešto zanimljivo u parku, kada sretnu drugara iz vrtića ili kada posle konačno dobiju igračku koju su dugo priželjkivali. Sve ove naizgled male stvari čine našu svakodnevnicu, a mi odrasli ih uzimamo zdravo za govoto i ne pridajemo toliko značaja stavljajući ih u kategoriju običnih sitnica.
Traže pomoć kada im je potrebna
Kao deca svi smo pomoć sa strane prihvatali kao nešto sasvim prirodno jer uostalom deca bez pomoći drugih ljudi ne mogu da opstanu. Međutim, odrasli kao da tokom godina izgube sposobnost da traže pomoć jer u tom slučaju sebe doživljavaju kao slabiće, kao nedovoljo sposobne i snažne. To je pomalo tužno, jer bi trebalo da je sasvim prirodno tražiti pomoć od članova porodice, prijatelja, bliskih ljudi, onda kada osećamo da ne možemo sami. Pa makar se ta pomoć sastojala samo u tome da nas neko sasluša ukoliko nas nešto muči.
Ne plaši ih prepuštanje avanturama
Svima nam je poznato da klinci uvek nekoj avanturi prvo kažu "da" pa onda usput saznaju i uče kako se to radi. Deca se ne zamaraju pretpostavkama i analizama šta će biti ako nešto novo probaju a ne uspeju i nisu sigurni kako treba da postupe.
Oni prvo skinu pomoćne točkiće sa bicikla i odmah krenu da vide šta će se desiti. Njihov pristup avanturama je dokaz da ne moramo čekati da budemo sto posto spremi da bismo probali nove stvari.
Znatiželjni su, a to je neprocenjivo
Deca postavljaju stotine pitanja i ne plaše se da priznaju da nešto ne znaju. Na taj način učvršćuju se i veze sa drugim ljudima koji nam pomažu da saznamo stvari koje nas zanimaju i da učimo. Zato odrasli ne treba da se ustručavaju da priznaju kada nešto ne znaju, da im bude neprijatno da pitaju jer misle da će ispasti neznalice ili nedovoljno iskusni. Jer iako ste roditelj ne morate znati sve. Pred vama je još ceo jedan svet koji treba da otkrijete, zajedno sa vašim klincima, a oni vas tome najbolje mogu naučiti.
foto: allen-taylor-dAMvcGb8Vog-unsplash.jpg
