I najboljima se dešava da pogreše, a mi, obični mali ljudi, roditelji od krvi i mesa, daleko smo od najboljih pa grešimo malo češće. No, dokle god smo spremni da grešku priznamo i da se zbog nje izvinimo, sve je OK. Iako će mnogi pomisliti da izvinjenja i objašnjenja zaslužuju samo odrasli, još je važnije da se izvinjavamo deci, jer ona iz našeg primera treba da nauče kako da se ponašaju. Nije prijatno, ali nije ni njima bilo lepo kada ste ih optužili da su izblatnjavili pod u kuhinji ili da su slomili vazu, a oni, za razliku od psa i mačke koji su se izvukli, s tim nepočinstvom nisu imali nikakve veze.
Preuzmite odgovornost za svoje reči i postupke
Setite se onoga što stalno govorite deci.... Da razumete njihovu frustriranost, da imaju pravo da budu uznemirena, ali da moraju da paze kako iskazuju ova dva osećanja. E, isto to važi i za vas. Ko god da vas je iznervirao, isfrustrirao ili uznemirio, ne smete da urlate ili da treskate vratima, posebno ne pred decom, ako ne želite da se tako ponašaju.
Ako ipak izgubite kontrolu, izvinite im se i objasnite im zašto vaše ponašanje nije bilo prihvatljivo.
Ne tražite opravdanje za svoje loše ponašanje
U izvinjenju navedite šta vas je navelo da uradite nešto što nije trebalo i objasnite zašto ste se osećali tako kako ste se osećali. Samo nemojte ovo da koristite kao priliku da svalite krivicu na njih. Znači, ako ste vikali i psovali zato što ste polomili mali prst na nozi preskačući njihove autiće, ne treba da kažete da se to ne bi desilo da su oni pokupili igračke na vreme.
Tražite oproštaj, posebno ako ste ih povredili
Ljudi često u besu izgovaraju ono što ne misle, pa čak i neke reči koje mogu da povrede i uvrede. Ako vam se desi da uvredite dete (ti si glup kao tvoj glupi ujak) ili da ga povredite (ko li me je terao da rađam drugo dete), pokažite da se iskreno kajete i zamolite ga za oproštaj. Ako je vašu reakciju izazvao neki detetov zaista loš postupak, potrudite se da razjasnite tu situaciju da se to ne bi ponavljalo.
I dete zaslužuje poštovanje, ma kako malo bilo
U svakoj zajednici povremeno dođe do nesporazuma i nesuglasica, ali većina tih problema može da se reši razgovorom. Dokle god se razgovara, dokle god se u razgovorima iskazuje poštovanje za onog drugog, čak i ako je to nestašni petogodišnjak, i dokle god je svako spreman da prizna grešku i izvini se, sve je OK. Neće vam pasti kruna s glave ako se izvinite detetu zato što ste ga odvukli iz parka usred igre zbog hitnog posla ili spremanja večere.
Ovo je primer dobro formulisanog izvinjenja
„Jutros sam bila strašno besna kada sam shvatila da niste ni počeli da se spremate za školu, jer sam mogla da zakasnim na sastanak, ali svakako nije trebalo da urlam na vas. Žao mi je što sam vikala. Sigurna sam da ste se osećali strašno loše, a uz to vas moj bes nije ubrzao. Potrudiću se da ubuduće ne gubim kontrolu i da vam se obraćam smirenim tonom. Možete li mi oprostiti? Hajde da vidimo kako da rešimo ovo? Kako da nam jutra prolaze bez haosa. Dajte da nađemo neko rešenje, pa da krenemo napred“.
Greške su korisne, iz njih se mnogo uči
Zapamtite... Svaki put kad se izvinite detetu za nešto loše što ste rekli ili učinili, vi ga učite da preuzima odgovornost za svoje postupke i da prihvata svoje greške. To im pomaže da prepoznaju svoje nedostatke i da ih prevazilaze, a najvažnije je što im tako pokazujete da je u redu da grešiti. Deca koja se nisu suočavala sa neuspesima neće znati šta da rade kada se pojave problemi jer nemaju samopouzdanja da rizikuju. Na duge staze, pravljenje grešaka i učenje iz njih deci daje više samopouzdanja i izdržljivosti. A jedan od načina na koji to mogu da nauče je iz roditeljskih izvinjenja.
Foto: positiveparentingsolutions.com, countryliving.com, sesamestreetincommunities.org
