Iako već tri dana svi mediji, ali i i svi mi sa zgražavanjem i osudom pratimo slučaj seksualnog zlostavljanja koje je u svojoj školi glume, prema navodima policije i prijavi pet devojaka, nad maloletnim učenicama sprovodio čuveni Mika Aleksić, počinju da se nameću nova pitanja i novi roditeljski strahovi. Kako zaštititi decu? Kako ih naučiti da prepoznaju nasilje, bilo verbalno, bilo fizičko? Kako da se bez straha od osude povere majkama i očevima? Kako ih naučiti da se bez straha od mišljenja i osude okoline izbore za sebe, ali i za druge.
Seksualnog uznemiravanja i nasilja ima svuda oko nas
Pokazalo se ovih dana, ako je verovati društvenim mrežama i medijima, bilo da je reč o anonimnim ispovestima ili iskazima devojaka i žena koje ne skrivaju identitet, da je seksualno uznemiravanje prisutnije nego što smo mislili i da ga ima svuda. Uznemiravanje danas ima i novo obličje, ono virtuelno, kojem su izložena i sasvim mala deca jer smo im dopustili da koriste pametne telefone, računare, tablete i da imaju neograničen pristup društvenim mrežama i raznim sajtovima.
Kada jedna osoba drugoj upućuje neželjene seksualne komentare, aluzije ili pretnje, reč je o seksualnom uznemiravanju ili seksualnom nasilju.
Nasilje postoji i tamo gde nema fizičkog kontakta
– Baš kao i druge vrste maltretiranja, i seksualno uznemiravanje može uključivati komentare, gestove, postupke ili iskaze koji imaju za cilj povredu, uvredu ili zastrašivanje druge osobe. Kod seksualnog uznemiravanja fokus je na stvarima poput izgleda osobe, delova tela, seksualne orijentacije ili seksualne aktivnosti. Nasilnici danas u većoj meri koriste tehnologiju za seksualno uznemiravanje nekoga slanjem neprikladnih tekstualnih poruka, slika ili video zapisa) – objašnjava prof.dr Ričard Veisbourd, viši predavač i direktor Programa za ljudski razvoj i psihologiju na Harvardu i autor knjige „Ranjiva deca, šta ih zaista povređuje“.
Zlostavljač nema pol ni godine. Može biti bilo ko
Seksualno uznemiravanje se ne dešava samo devojčicama. Dečaci, objašnjava profesor Veisbourd, mogu maltretirati devojke, ali devojke takođe mogu maltretirati momke, momci mogu maltretirati druge momke, a devojčice mogu maltretirati druge devojke. Seksualno uznemiravanje nije ograničeno ni na ljude iste starosti, a najteže se otkriva kada nasilje sprovodi odrasla osoba koja za žrtvu predstavlja autoritet. To podjednako važi za nasilnike koji su poznanici ili, još gore članovi porodice, rođaci, nastavnici, komšije, treneri... jer većina zlostavljane dece i tinejdžera ćuti iz straha, direktnih pretnji, stida...
Naučite dete da ne mora i nte treba nikome da povlađuje
Najvažnije je, pokazalo se i sada, da se dete oslobodi straha i stida i da zna da treba da traži pomoć. Sto puta im ponovite, a onda još sto puta da niko sem roditelja ili lekara u prisustvu roditelja ne sme da im dodiruje genitalije ili grudi i da ih dodiruje tako da to kod njih izaziva neprijatnost. Ako je dete malo, to mu govorite tako da vas razume, a da ga ne uplašite. Objasnite mu da sme i da treba da kaže „ne“, „nemoj“ ili „stani“ svakome ko ga primorava na fizički kontakt koje ono ne želi.
„Dete treba da zna da ne mora nikome da sedne u krilo, ako mu to ne prija, da ne mora i ne treba da ljubi nikoga ako neće i da ima pravo na svoje granice. I još nešto... Dete mora da zna da ništa što je obuklo, uradilo ili reklo ne može da bude poziv za nasilnika i da ono, ma šta zlostavljač ili bilo ko drugi govorio, nikako nije krivo“, piše u knjizi „Ranjiva deca, šta ih zaista povređuje“.
Budite pažljiv slušalac i dobar posmatrač
Ovaj slučaj nikako ne treba da napravi od nas paranoike koji će sumnjičavo da zagledaju komšije, nastavnike, trenere, roditelje detetovih drugara i da nas navede da u svakome tražimo potencijalnog predatora. Ne treba ni da nas pretvori u islednike koji će decu da ispituju o svakom koraku i svakom minutu koji su proveli van kuće, ali će biti dobro ako nas navede da pažljivije slušamo decu i da pratimo promene u njihovom ponašanju.
Ako se dete povlači u sebe, loše spava, ima promene u ishrani i ponašanju, ako je plačljivo, ako je popustilo u školi, ako se trza i plaši dodira, ako uzmiče kad roditelji krenu da ga zagrle i poljube, ako izbegava neke aktivnosti ili neke ljude kojima se ranije radovalo, treba pažljivo ispitati šta mu se dešava i da li je bilo seksualnog ili nekog drugog nasilja.
Naučite dete da štiti i sebe, ali i svoje vršnjake
– Takođe, naučite decu da čuvaju svoje drugare i da ne kriju od vas ako znaju za slučajve porodičnog ili nekog drugog nasilja. Dete treba da zna da ponekad nekome može da spasi život ako vama u poverenju ispriča da njegovog druga ili drugaricu neko dodiruje ili ljubi ne neprimeren način, ako ih neko tuče, ako im neki komšija, rođak, nastavnik ili trener preti i ucenjuje ih. U zavisnosti od njegovog uzrasta, detetu objasnite šta ćete učiniti ali mu svakako naglasite da u ovakvim slučajevima nisu ni tužibabe ni izdajnici ako s vama podele te strašne i opasne tajne, jer vi možete da pomognete – savetuje prof. dr Veisbourd.
Foto: kveller.com, pexels, focusonthefamily.com
