Socijalna inteligencija nije nešto sa čime se rađamo i deca će je učiti kroz odrastanje. Iz tog razloga, normalno je da će se, dok su još veoma mala, nekada u javnosti u određenim situacijama ponašati neprimereno. Bitno je ipak da se to ne ignoriše i ne odobrava, već da se od početka koriguje i da se dete uči ispravnom ponašanju kako sve to ne bi kasnije preraslo u ozbljniji problem koji će biti teže korigovati.
Mala deca uvek imaju hiljadu i jedno pitanje ili komentar, nekada su nestrpljiva i jedva čekaju nešto da vam kažu, ali sve to nije razlog da im dozvolite da vas prekidaju jer će to shvatiti kao opravdan način da privuku pažnju i tako će se ponašati uvek. Stoga, pre otpočinjanja telefonskog razgovora ili dolaska gostiju, objasnite detetu da to ne sme de radi i da njegovi zahtevi u tom trenutku možda ne mogu biti ispunjeni.
Ukoliko se i pored toga desi da vas prekine, nikako ne treba deliti vaspitne mere pred drugima, već mališana treba strpljivo preusmeriti na igru ili neki drugi zadatak koji će mu zaokupiti pažnju pa tek kada ispratite goste ili završite razgovor, objasnite mu da je takvo ponašanje nedopustivo.
Ako je potrebno da detetu dva, tri ili više puta ponovite da složi igračke ili da uđe u auto kada negde krenete, nikako vas neće doživljavati kao autoritet i vaša reč mu neće ništa značiti pa će nastavljati sa svojim prkosnim ponašanjem. Umesto da podižete ton, dođite vi do njega, utišajte sve što mu odvlači pažnju, ugastie TV, muziku, računar. Stavite mu ruku na rame, tražite da vas gleda pravo u oči, oslovite ga imenom kako biste privukli njegovu pažnju i saopštite šta treba da uradi kao i koja disciplinska mera ga očekuje ukoliko vas ne posluša.
Mnogi roditelji lako prelaze preko štipkanja i guranja smatrajući to bezazelnom igrom. Međutim, deca lako mogu da pređu granicu od gurkanja do udaranja, a ukoliko takvo ponašanje nije sankcionisano, preći će im u naviku. Kada primetite da dete na bilo koji način iskazuje agresiju, prekinite igru i pitajte ga: "Kako bi se ti osećao da tebe neko uštine ili gurne? Povredio/la si drugara." Svaki napredni put kada se uključuje u igru, podsetite ga na ova pravila.
Prevrtanje očima nije odlika samo tinejdžera. I mlađa, predškolska deca na ovaj način mogu pokazati svoj stav prema onome što im neka starija osoba govori, a nekada to rade kopirajući stariju braću i sestre samo da bi videli reakcije roditelja. Ovo uistinu često jeste samo faza u odrastanju ali se od prvog puta mora sankcionisati kako dete ne bi nastavilo sa takvim ponašanjem. Objasnite mu kako njegovo prevrtanje očima ili bilo koji drugi neprilkadni gest izgleda ljudima sa strane i kako svoje stavove i neslaganja može izraziti biranim rečima kako bi ga odrasli ozbiljno shvatili.
U suprotnom rizikujete da se ovakav ispad desi ne samo u javnosti nego i u komunikaciji sa učiteljima, komšijama, bakama i dekama.
U početku može biti simpatično kada dete zateknete da pretura po vašoj torbi, fiokama ili kuhinji u potrazi za slatkišem ili nekim vašim ličnim predmetom koji je njemu interesantan. Međutim, to vam se kasnije može obiti o glavu ako tako krene da se ponaša i u gostima ili kada je u poseti drugarima, a kada je reč o kuhinji, to može biti i opasno. Naučite ga da uvek mora prvo da pita za dozvolu, ako želi da uze nešto iz kuhinjske fioke, uključi TV ili igra igrice na vašem računaru ili telefonu.
Koliko god dečje laži izgledale bezazleno a nekada čak i sipmatično, zaustavite ga na vreme i objasnite mu zbog čega je takvo ponašanje neprikladno. Recite mu da ukoliko ga drugari ili neka starija osoba jednom uhvate u laži, da im ubuduće neće tako lako verovati kada budu govorili istinu. Koja god da je situacija u pitanju i vama možete biti nerijatno ako shvatite da se u vrtiću hvalilo poseti Diznilendu koji je samo gledalo na televiziji ili je lagao da je oprao zube, uradio domaći ili sredio sobu.
foto: pxhere, somuchhope.com, flexjobs.com
